Tri američka kompozitora – Bernštajn, Vilijams i Korngold – dokazali su se u filmskom žanru, podjednako kao u klasici. Bernštajnova partitura za film Na dokovima Njujorka sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi, na našem programu zato stoji uz Koncert za violončelo i orkestar više poznatog Oskarovca Džona Vilijamsa, i Simfoniju in Fis manje poznatog Oskarovca, Eriha Volfganga Korngolda. Solista je kolumbijski violončelista Santjago Kanjon Valensija, a diriguje Lio Kuokman.
Muzika koju je Leonard Bernštajn (1918-1990) napisao za film Na dokovima Njujorka premijerno je predstavljena na njegovoj premijeri, 28. jula 1954. godine u Njujorku. Film je dobio izuzetne kritike, a nagrađen je sa čak osam Oskara u najznačajnijim kategorijama (među njima i Marlon Brando za glavnu mušku ulogu, najbolji film, režiju i najbolju sporednu ulogu). I Bernštajnova muzika je dostigla veliku popularnost, pa je kompozitor godinu dana kasnije priredio simfonijsku svitu. Ona je prvi put izvedena 11. avgusta 1955. godine na Muzičkom festivalu Tenglvud, kada je Bostonskim simfonijskim orkestrom dirigovao autor. Danas je prisutna na repertoaru svetskih, naročito američkih orkestara, a Beogradska filharmonika je izvodi prvi put.
Džon Vilijams (1932) jedan je od najistaknutijih kompozitora filmske muzike u njenoj istoriji. Autor je preko stotinu filmskih partitura, od kojih je pet nagrađeno Oskarom, osamnaest Gremijem, tri Zlatnim globusom, dva Emijem, uz brojna zlatna i platinum izdanja. U njegovom klasičnom stvaralačkom opusu, među brojnim koncertantnim delima, izdvaja se Koncert za violončelo i orkestar (1994) koje kompozitora predstavlja u nešto drugačijem svetlu. Ne postoji muzički žanr koji Džon ne poznaje ili nije izučio, rekao je Jo-Jo-Ma, violončelista za koga je Džon Vilijams napisao svoj jedini koncert namenjen ovom instrumentu. Violončelo ima ulogu heroja, ali to nije junak koji evocira holivudsku figuru, već je ona donkihotovska. Vilijams o Don Kihotu razmišlja kao o najhumanijem literarnom heroju. Svaki stav koncerta, od prve do poslednje note, pruža drugačiji aspekt ljudske figure, prateći njen karakterni razvoj kroz osobine umetnika kome je namenio delo.
Koncert za violončelo i orkestar ima nekoliko verzija. Prva je premijerno izvedena 1994. godine u Tenglvudu, kada je Jo-Jo-Ma pratio Bostonski simfonijski orkestar, dok poslednja, peta, datira iz 2016. godine, kada ju je isti solista izveo sa Filadelfija orkestrom pod upravom Stefana Deneva. Delo je danas deo standardnog koncertnog repertoara, i često se nalazi na koncertnim podijumima širom sveta.
Erih Volfgang Korngold (1897-1957) je u svet muzike ušao veoma rano. Nekadašnje čudo od deteta, sin uglednog bečkog kritičara, komponovao je već sa 10 godina, a tri više je imao kada su se izvodile njegove opere i pantomime u Beču i Minhenu. Godine 1934. je emigrirao u Ameriku i postao poznat kao kompozitor muzike za filmove. Avanture Robina Huda, Morski soko, Kraljević i prosjak, Obmana, samo su neki od popularnih naslova u čijim odjavnim špicama uz velika glumačka imena čitamo i Korngoldovo. U Americi nije želeo da piše bilo šta drugo osim filmske muzike, sve dok Hitler (ili kako ga je zvao “monstrum iz Evrope”) ne nestane sa ovog sveta. Kada se to desilo, prvo delo koje je napisao 1945. godine bio je Koncert za violinu i orkestar, kojim je istovremeno želeo da odgovori na kritike da je kao uspešni holivudski kompozitor prodao sebe i svoj umetnički integritet.
Simfonija in Fis, napisana u periodu od 1947. do 1952. godine, predstavlja sintezu najboljih ostvarenja iz Korngoldovog američkog perioda, uz dozu bečke nostalgije. Iako stilski asocira na kompozicije Malera i Bruknera, katkad i Riharda Štrausa, delo donosi potpuno nove postupke, i u svakom smislu je potpuno originalno. Briljantno finale pred orkestar donosi najviše tehničke i umetničke zahteve, ubacujući sve instrumente u delikatne i virtuozne kombinacije.
Premijera Simfonije in Fis održana je 17. oktobra 1954. godine u Beču, a Bečkim simfoničarima je dirigovao Harold Birns. Danas, ona nedvosmisleno predstavlja remek delo, i jedno od neotkrivenih blaga muzičkog stvaralaštva 20. veka.
mr Asja Radonjić
