Antje Vajthas
„Antje Vajthas je jedna od najvećih violinistkinja našeg doba.“ (FonoForum)
Harizma Antje Vajthas i njena pojava na sceni su očaravajuće, ali nikada ne zasenjuju sama dela koja izvodi. Nepretenciozno i uvek stavlјajući muziku na prvo mesto, Antje unosi svoju izuzetnu muzičku inteligenciju i tehničko majstorstvo bez premca u svaki detalј kompozicija. Kao jedna od najtraženijih umetnika svoje generacije, Antje Vajthas svira veoma širok repertoar, koji obuhvata velike koncerte Mocarta, Betovena i Šumana, nove kompozicije kao što su Koncert za violinu Jerga Vidmana, moderne klasike Šostakoviča, Prokofjeva, Ligetija i Gubajduline, kao i ređe izvođene koncerte Hartmana i Šeka.
Kao solista, Antje Vajthas je sarađivala sa većinom najpoznatijih nemačkih orkestara, među kojima su Nemački simfonijski orkestar iz Berlina, Bamberški simfonijski orkestar i veliki simfonijski orkestri nemačkih radiotelevizija, zatim sa velikim brojem međunarodnih orkestara poput Losanđeleske filharmonije, Simfonijskog orkestra San Franciska, Orkestra Filharmonija i Simfonijskog orkestra Bi-Bi-Sija, kao i sa najbolјim orkestrima Holandije, Skandinavije i Azije. Sarađivala je sa istaknutim dirigentima kao što su Vladimir Aškenazi, Dmitri Kitajenko, ser Nevil Mariner, Mark Albreht, Jakov Krejcberg, Sakari Oramo i Karlos Kalmar. Antje veoma blisko sarađuje sa dirigentom Antonelom Manakordom, sa kojim je imala svoj prvi nastup sa Filharmonijom teatra La Feniče u Veneciji (Brams) prošle sezone i ima redovne koncerte u svom rodnom gradu Potsdamu.
Najvažniji nastupi u sezoni 2016/17. bili su sa Simfonijskim orkestrom Jugoistočne nemačke radiotelevizije iz Štutgarta i dirigentom Antonelom Manakordom (Mocart, Be-dur) i Orkestrom Nacionalnog pozorišta u Manhajmu sa dirigentom Aleksanderom Sodijem (Berg), a išla je na turneju sa Kameratom iz Berna, tokom koje je proslavila svoj 50. rođendan koncertom u berlinskom Koncerthausu. Budući da je od sezone 2009/10. umetnički direktor Kamerate iz Berna, zadužena je za muzičko usmerenje ovog ansambla koji izvodi opsežne kompozicije, poput Betovenovih simfonija i snima muziku Bramsa, Mendelsona i Betovena.
Kvartet Arkanto, u kome nastupa sa kolegom violinistom Danijelom Zepekom, violistkinjom Tabeom Cimerman i violončelistom Žan-Gijenom Keirasom, ima veliki značaj za Antje Vejthas kao kamernog muzičara. Nakon koncerata na ovogodišnjem Festivalu u Eks-an-Provansu, kvartet odlazi na dužu pauzu. Tokom poslednjih godina, nastupali su u njujorškom Karnegi Holu, u pariskim pozorištima Šatle i Site dela Muzik, u berlinskoj Filharmoniji i bečkom Koncerthausu, a na turneje su išli po Izraelu, Japanu i Severnoj Americi. Objavili su albume sa delima Bartoka, Bramsa, Ravela, Ditijea, Debisija, Šuberta i Mocarta za diskografsku kuću Harmonia Mundi.
Antje Vajthas je 2013. godine napravila izvanredne snimke violinskih koncerata Betovena i Berga sa Simfonijskim orkestrom iz Stavangera i dirigentom Stivenom Slounom (za diskografsku kuću CAvi-music). Kritičari su bili oduševlјeni sa prva dva kompakt diska u okviru njenog najnovijeg projekta za CAvi: snimci kompletnih sonata i partita Johana Sebastijana Baha i solo sonata Ežena Isaija. Diskografska kuća CPO je nedavno objavila drugi i treći kompakt disk sa njenim snimcima kompletnog opusa Maksa Bruha za violinu i orkestar sa Simfonijskim orkestrom Severnonemačke radiotelevizije i dirigentom Hermanom Bojmerom, koji su zabeležili veliki uspeh. Antje Vajthas je nastavila saradnju sa Simfonijskim orkestrom Severnonemačke radiotelevizije i CPO i u sezoni 16/17 snimcima Šumanovog Violinskog koncerta i Bramsovog Duplog koncerta sa violončelistom Maksimilijanom Hornungom, koje je dirigovao Endrju Mance.
Antje Vajthas je počela da svira violinu sa četiri godine, a školovala se na Muzičkoj akademiji Hans Ajzler u klasi prof. Vernera Šolca. Pobedila je na takmičenju Krajsler u Gracu 1987. godine, takmičenju Bah u Lajpcigu 1988. godine i na Međunarodnom takmičenju violinista u Hanoveru 1991. godine. Nakon angažmana predavača na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, Antje je postala profesor violine na Muzičkoj akademiji Hans Ajzler 2004. godine. Svira na violini Petera Grajnera iz 2001. godine.