„Kad je Cukerman na sceni, publika ne diše…“
Jedna od najvećih živih legendi klasične muzike svetskog glasa, Pinkas Cukerman sa karijerom dugom preko četiri decenije izaziva divljenje i publike i kritike, podjednako kao violinista, violista, dirigent, pedagog i kamerni muzičar.
U dugo očekivanom zajedničkom nastupu sa Beogradskom filharmonijom Cukerman nastupa u dvostrukoj ulozi, kao umetnički vođa i solista. Koncert otvaramo Elgarovom Serenadom op. 20 za gudački orkestar, sledi Mocartov Koncert za violinu br. 5, a veče zaključujemo Dvoržakovom čuvenom Simfonijom br. 8.
Karte po ceni od 2500, 3000, 3500 i 4000 dinara su u prodaji na blagajni i veb-sajtu mtsdvorana.rs.
Britanski kompozitor Edvard Elgar (1857-1934) je i sam bio svirač – violinista zavidnih sposobnosti, pa i ne iznenađuje što su dela namenjena ovom instrumentu neka od kompozitorovih najuspelijih i najličnijih ostvarenja. Dve kompozicije za gudački orkestar takođe se ubrajaju među repertoarske favorite, a na večerašnjem koncertu je Serenada op. 20, jedno od prvih dela koje je afirmisalo Elgara kao izvođenog autora.
Delo je stilski karakteristično za kompozitorov umetnički izraz – uvodni stav sa oznakom prijatno, donosi korespondentnu atmosferu, koja se postiže veštim i delikatnim fraziranjem. Središnji stav predstavlja sažeti emotivni iskaz pred podsećanje na početnu frazu, dok završni donosi povratak na karakter prvog, uz diskretne asocijacije na njegovu ritmičku strukturu.
Serenada je premijerno izvedena 1896. godine u Antverpenu, a Elgar je mnogo godina kasnije izdvojio kao svoje omiljeno ostvarenje, uključivši ga u neke od poslednjih gramofonskih snimaka nastalih neposredno pred kompozitorovu smrt.
Poslednji u nizu od pet violinskih kocerata Volfganga Amadeusa Mocarta (1756-1791) napisanih 1775. godine za salcburškog princa-nadbiskupa Hijeronimusa fon Koloreda, spada u omiljenu koncertnu literaturu namenjenu ovom instrumentu. Koncert za violinu i orkestar br. 5, K 219, napisan je u A-duru, i prati strukturu stavova brz-lagan-brz koja je tipična za taj period. Pošto se u finalnom rondu, čija je glavna tema karakteristična za Mocartov stvaralački izraz, u kontrastirajućim odsecima javljaju pasaži sa prizvukom turske muzike, ovaj koncert je u literaturi poznat pod nadimkom Turski koncert.
Iako je Antonjin Dvoržak (1841-1904) najznačajniji deo svoje karijere proveo u SAD-u, gde su nastala i njegova remek dela – Simfonija br. 9 Iz novog sveta, Kvartet op. 96 (Američki) i Drugi koncert za violončelo i orkestar, njegova karijera u domovini je već deceniju ranije išla uzlaznim tokom. Smatran je vodećim češkim kompozitorom svoje generacije, a 1880-ih je počinjao i prodor na internacionalnu muzičku scenu. Nakon popularne bramsovske Sedme simfonije, Dvoržak je 1889. godine započeo rad na Osmoj simfoniji, koja je prvobitno smatrana njegovim četvrtim simfonijskim ostvarenjem, jer je štampana četvrta po redu. Ovo delo je predstavljalo vrhunac njegovog češkog perioda stvaralaštva i poslednje koje je napisao pre odlaska u Njujork.
Nasuprot Sedmoj i Devetoj, Simfonija br. 8 po svojoj atmosferi asocira na optimističnu Bramsovu Drugu simfoniju. Na premijeri u praškom Rudolfinumu 1890. godine dirigovao je kompozitor, dok je nekoliko meseci kasnije usledila i londonska premijera. Oba nastupa su donela nepodeljena mišljenja publike i kritike o izvanrednom uspehu.
Raspored stavova u sonatnom ciklusu ove simfonije upućuje na Četvrtu simfoniju Johanesa Bramsa, dok pojedini kompozicioni postupci sežu i dalje u prošlost. Prvi stav u strogom sonatnom obliku sa pastoralnom prvom temom i koralnim prelazom iz jedne u drugu temu je u snažnoj Betovenovoj tradiciji, baš kao i posmrtni marš na mestu drugog stava, skerco sa trijom na mestu trećeg stava u ritmu valcera i fanfare truba kojima započinje finale. Posle unutrašnjih molskih stavova (sa završnicama u duru) u finalu sledi povratak u durski tonalitet, a kompozitor primenjuje varijacionu tehniku sa tematskim materijalima prvog i drugog stava. Dužina svake varijacije zavisi od prirode razvojnog materijala, a na samom kraju simfoniju zaokružuje varijacioni tretman početne teme prvog stava.
mr Asja Radonjić
