Život jednog studenta u Nemačkoj me je mnogo čemu naučio, ali sasvim sigurno i promenio. Pogotovo danas shvatam značaj te “nemačke discipline”. Zaluđen muzikom sam bio oduvek, tu se ništa nije promenilo. Najdragocenije mi je što sam tamo naučio da o muzici razmišljam, da je bolje razumem, da je sagledam, da negujem i oformim svoj ukus, kao i da imam neki kriterijum i lični stav.

Iz godine u godinu sam se sve više navikavao na nemački stil života. Oduševljavao me je njihov smisao za organizaciju i što uvek sve unapred osmisle i planiraju.

Mislim da danas prilično dobro vladam ovim veštinama. Svoje profesionalne obaveze za 2020. sam odavno isplanirao i sve je išlo svojim tokom. Jedino u svoj kalendar nisam ubacio Koronu i vanredno stanje, niti sam znao da će koncert u Filharmoniji sa mojim drugom i kolegom Nešom možda biti i poslednji u ovoj sezoni.

Dane u izolaciji provodim kao svaki dobro organizovani nemački đak. Dok nestrpljivo čekam da mi stignu novi klarineti, ozbiljno sam rešio da pustim kosu i bradu. Za sada primećujem da mi samo brada raste.