Languages

Fazil Saj

Komponovanje je uvek jedan oblik improvizacije: sa idejama, sa muzičkim česticama, sa imaginarnim oblicima. Upravo u tom duhu treba razumeti umetnički put i svetski pogled turskog kompozitora i pijaniste Fazila Saja. Jer baš je od slobodnih formi sa kojima se upoznao tokom učenja klavira, u klasi Kortoovog učenika Mithata Fenmena, razvio estetski vidik koji čini srž njegovog viđenja sebe kao kompozitora. Fazil Saj oduševlјava publiku i kritičare već više od 25 godina, na način koji je postao retkost u svetu klasične muzike. Koncerti ovog umetnika su nešto potpuno drugačije. Oni su neposredniji, otvoreniji, uzbudlјiviji; ukratko, oni gađaju pravo u srce, a isto se može reći i za njegove kompozicije.
 
Fazil Saj je svoje prvo delo za klavir komponovao 1984. godine, sa samo 14 godina, kao učenik konzervatorijuma u svojoj rodnoj Ankari. U ovoj ranoj fazi razvoja usledilo je nekoliko kamernih dela koja nemaju broj opusa, kao što su Crne himne za violinu i klavir i koncert za gitaru. Kasnije je svojim prvim delom nazvao kompoziciju koju je svirao na koncertu kojim je pobedio na Audiciji mladih koncertnih umetnika u Nјujorku: Četiri igre Nasradina hodže. Ovo delo je već ilustrovalo suštinu njegovog ličnog stila: rapsodična osnovna struktura, nalik na fantaziju; promenlјiv ritam, često poput plesa, ali formiran sinkopama; kontinuirani, vitalni vodeći impuls; i bogatstvo melodijskih ideja, koje se često mogu prepoznati u temama narodne muzike Turske i njenih suseda. S obzirom na ove karakteristike, Fazil Saj u određenoj meri prati tradiciju kompozitora kao što su Bela Bartok, Žorž Enesku i Đerđ Ligeti, koji takođe crpe ideje iz bogatog muzičkog folklora svojih zemalјa. Privukao je pažnju međunarodne muzičke javnosti svojim delom za klavir Crna zemlјa (Black Earth, 1997), u kome je primenio tehnike koje su nam poznate od Džona Kejdža i njegovih dela za preparirani klavir.
 
Nakon toga, Saj se sve više okretao velikim orkestarskim formama. Nalazeći inspiraciju u poeziji i biografijama pisaca Nazima Hikmeta i Metina Altioka, komponovao je dela za soliste, hor i orkestar, koja su jasno pratila tradiciju kompozitora poput Karla Orfa, naročito u slučaju oratorijuma Nazim. Pored moderne evropske instrumentacije, Saj često koristi i instrumente iz svoje rodne Turske, među kojima su udaralјke kudim i tarabuka, kao i trščana nej flauta. To muzici daje kolorit koji je izdvaja od brojnih sličnih ostvarenja u ovom žanru.
 
Saj je 2008. godine privukao međunarodno interesovanje svojim violinskim koncertom 1001 noć u haremu (koji je premijerno izvela Patricija Kopačinskaja), koji se bazira na poznatim istoimenim pričama, ali se bavi konkretno sudbinom sedam žena iz harema.
 
Fazil Saj je ostvario još veći uspeh svojom prvom simfonijom – Istanbulskom simfonijom, koja je prvi put izvedena 2010. godine na kraju njegovog petogodišnjeg angažmana razidencijalnog dirigenta u Koncerthausu u Dortmundu. Zajednički naručena od strane Zapadnonemačke radio-televizije i Koncerthausa iz Dortmunda u okviru kampanje RUHR.2010, ova kompozicija predstavlјa energičnu i poetičnu počast metropoli na Bosforu i njenim milionima stanovnika. Iste godine je, između ostalog, napisao i svoj Gudački kvartet Razvod (Divorce) (zasnovan na atonalnim principima), kao i naručena dela, kao što su Klavirski koncert Nirvana Burning za Festival u Salcburgu i Koncert za trubu za Festival u Meklenburg-Forpomernu, koji je premijerno izveo Gabor Boldocki. Za Muzički festival u Šlezvig-Holštajnu 2011. godine, Saj je napisao i Koncert za klarinet za Zabine Majer, koji opisuje život i rad persijskog pesnika Omara Kajama. Godine 2013. i 2014, komponovao je trilogiju pod nazivom  „Gezi park“ (Gezi park 1 za dva klavira i orkestar, Gezi park 2 za solo klavir i Gezi park 3 – Balada za mecosopran, klavir i gudački orkestar). Godine 2014, kompozicije Sait Faik (po narudžbini Muzičkog festivala IKSV Istanbul) i Hermijas (Hermiyas) (po narudžbini Festivala klasične muzike D-Marin u Turgutreisu) premijerno su izvedene u Turskoj, a Uvertira 1914 (po narudžbini Belgijskog nacionalnog orkestra / Andreja Borejka radi obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata) u Briselu. Kamerni orkestar Orfeus je 2015. godine naručio i premijerno izveo Sajevu Kamernu simfoniju u njujorškom Karnegi Holu, a Saksofon kvartet Rašer je sa Orkestrom Brukner iz Linca i Denisom Raselom Dejvisom izveo svetsku premijeru Sajovih Preludija.
 
Francuska diskografska kuća naïve je 2012. godine objavila albume Istanbulska simfonija Hezarfen, a 2013. godine njegove simfonije Mesopotamija i Univerzum. Leta 2014, Sajeve kompozicije za klavir su objavlјene na albumu „Saj svira Saja“.
 
Dela Fazila Saja širom sveta izdaje renomirana muzička producentska kuća Schott Music, sa sedištem u nemačkom gradu Majncu.