Најбоље је слушати ону музику која у себи има пуно радости, снаге, дејства, која је потпуно неспутана, слободна, неограничена, поделила је Исидора Жебељан у интервјуу из 2020. године, само неколико месеци пре него што нас је прерано напустила. 

Вече у разиграном и немирном духу најзначајније савремене српске композиторке, отварамо њеном Игром дрвених штапова из 2008. године. У извођењу Штефана Дора затим представљамо светску премијеру најновијег дела писаног по поруџбини Београдске филхармоније – концерта за хорну и оркестар насталог као омаж овој уметници, а на мотиве концерта раније порученог од стране Београдске филхармоније, који није стигла да доврши. Аутор остварења је Исидорин некадашњи студент, млади аутор Вељко Ненадић, који је 2022. године освојио престижно Међународно композиторско такмичење Бела Барток. 

Програм заокружује Шуманова раскошна Четврта симфонија под палицом Кристијана Рајфа.

Исидора Жебељан (1967-2020) је један од најпроминентнијих и најизвођенијих српских композитора на светској музичкој сцени. Била је једини српски стваралац који је током 20 година непрекидно добијао поружбине најзначајнијих светских музичких институција. Компоновала је за Фондацију Берлинске филхармоније, Венецијанско бијенале, Фестивал у Брегенцу, Фестивал у Сијени, за чувени камерни оркестар Academy of St. Martin in the Fields итд. 

Дела Исидоре Жебељан се редовно изводе по читавој Европи, Израелу, Далеком Истоку, Америци, Африци и Аустралији. Њене композиције су, између осталих, изводили и Симфонијски оркестар Би-Би-Си-ја, Симфонијски оркестар из Гетеборга, Симфонијски оркестар РАИ Торино, Јаначекова филхармонија (Чешка), Краљевска филхармонија Галиције (Шпанија), Оркестар из Луисвила (САД), Венецијански солисти, Моравска филхармонија Оломоуц (Чешка), Хелсингборшки симфонијски оркестар (Шведска), Симфонијски оркестар Јевле (Шведска), Лапонски камерни оркестар (Финска), Хајдн оркестар (Италија), EurOrchestra (Италија), Нова филхармонија Вестфалије, Симфонијски оркестар Оснабрик, Молдавска филхармонија, Омладински оркестар Европске уније, No Borders Orchestra, Београдска филхармонија, Бродски квартет, London Brass, Лутославски квартет, Nieuw Ensemble (Амстердам), Загрос Енсембле (Хелсинки), ансамбл Sentieri selvaggi (Милано), Yokohama Sinfonietta (Јапан), Southern Cross Soloists (Аустралија). 

Била је професор композиције на Факултету музичке уметности у Београду, и то као прва жена у том звању у Србији. Такође је била академик САНУ и члан Светске академије уметности и науке (WААС).

У предању српског народа постоји легенда по којој је, некада давно, сазвежђе Орион настало тако што је једној баби седморо момака отело ћерку, па је она врачала и бацила за отмичарима седам дрвених штапова. Од тих дрвених штапова настало је сазвежђе Бабини штапови (Орион), а од момака сазвежђе Влашићи (Плејаде). У неким пределима западног Балкана очувала се паганска ритуална игра дрвеним штаповима. Легенда и ритуална игра послужили су као инспирација за настанак композиције „Игра дрвених штапова“. Прва верзија ове композиције, за хорну и гудачки оркестар, настала је 2008. године као поруџбина Међународне асоцијације хорниста (International Horn Society). Касније су настале верзије за хорну и гудачки квинтет (чији је снимак, у извођењу Штефана Дора и Бродски квартета, објавила немачка дискографска кућа CPO), а затим и верзија за енглески рог и гудачки окрестар (или гудачки квинтет). Исидора Жебељан

Вељко Ненадић (1998) један је од најизвођенијих и најнаграђиванијих српских композитора млађе генерације. Његова дела извођена су и емитована на концертима и фестивалима широм Европе, укључујући Холандију, Белгију, Италију, Аустрију, Немачку, Финску, Русију, Мађарску, Норвешку, Португалију, Сједињене Америчке Државе и Африку. Представљена су у релевантним светским концертним дворанама, у извођењу реномираних уметника међу којима су Барнабаш Келемен, Алберто Мезирка, Данијел Роуланд, Јулија Хартиг, Маја Богдановић и други. Прошле године његова композиција Горгоне – Три митске немани за велики оркестар премијерно је изведена на највећем светском фестивалу савремене музике ISCM World Music Days у Португалији док ће 2027. године дело Шест Картијатида – Епос за симфонијски оркестар у Хамбургу премијерно извести оркестар Elbphilharmonie под диригентском палицом Алана Гилберта.

Ненадић је добитник више од 50 награда на такмичењима за композицију, међу којима се издвајају победа на Bartók World Composition Competition у Мађарској; престижна награда Claussen Simon Composition Prize, коју додељује NDR Elbphilharmonie оркестар; прва награда на међународном такмичењу за хорску композицију Ennio Morricone; прва награда на Luigi Nono Composition Competition у Италији; као и победа на Jeunesses Musicales International Composer Competition у Белгији. 

Његова музика снимљена је за дискографске куће, међу којима су Challenge Records, Brilliant Classics, Mascom Records, WMAS Records и Sequoia.

Ненадић је студирао композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Исидоре Жебељан. Од 2021. године студира оргуље код Маје Смиљанић-Радић, а тренутно ради као асистент на Катедри за композицију истог факултета. 

Полазећи од идеје храма не само као архитектонске творевине, већ и као симбола архетипског духовног простора, Мезијски храмови – Химне за хорну и оркестар црпе своју главну музичку и ванмузичку инспирацију из митског, обредног и духовног, као и ширег историјског и културног наслеђа античке Мезије, римске провинције јужно од Дунава, која је обухватала делове данашње Србије и Балкана. Поимање храма као духовног средишта пројектује се и на унутрашњу драматургију композиције, која се развија као звучно путовање кроз различите облике сакралног искуства. 

Први став Мезијских храмова химничног је карактера, обележен снажним глисандима хорне, оркестарским tutti епизодама и обоама у ниском регистру, чије свирање евоцира звук традиционалних свирала налик зурлама. Насупрот томе, други став обликује медитативан, импресионистички звучни простор, док екстатични трећи став, са израженим неправилним (аксак) ритмовима, доноси експлозивну катарзу и драматуршку кулминацију композиције. Завршни, четврти став, у форми петрекатуре (petrecătura – испраћајница), својеврсног „влашког реквијема“, заснива се на структурно и ритмички поједностављеној мелодији (химнични пев у хорни), која се, попут одјека, вишеструко понавља до потпуног утихнућа. 

Мезијски храмови посвећени су Исидори Жебељан, а у сам музички ток композиције уткани су фрагменти, мотиви и теме из њеног Концерта за хорну, раније нарученог од Београдске филхармоније, који није успела да доврши. Вељко Ненадић

Симфонија бр. 4 Роберта Шумана (1810-1856) се у литератури спомиње као дело које је компоновано два пута. Охрабрен великим успехом Прве симфоније, убрзо после премијере започео је рад на овом мрачном и драматичном делу. Незадовољан резултатом и разочаран лошом рецепцијом публике на премијери у Гевандхаус театру у Лајпцигу, композитор га је потом оставио по страни готово 10 година, да би ревидирана верзија била штампана као Симфонија бр. 4. Премијера ове верзије, одржана је у Диселдорфу 1852. године, где је Шуман био генерални музички директор. Упркос речима Јоханеса Брамса да је дело „пренатрпано“, насупрот једноставнијем и лакше оркестрираном оригиналу, ова верзија се данас углавном изводи. 

Уместо традиционално независних ставова класичне симфоније, Шуман је употребио другачији концепт – ставове предвиђене да се изводе са малом паузом, или без ње, а које повезују исти тематски материјали. Нов, радикални приступ формалној концепцији, донео је спој различитих расположења појединачних ставова у јединствену целину. Шуманове камелеонске теме се развијају и мењају у зависности од фактурног, оркестрационог, тематског и ритмичког окружења. Између оквирних ставова сонатне форме налазе се карактерни ставови – романса на месту другог, у стилу серенаде са соло виолином (у оригиналној верзији праћена гитаром), и скерцо са тријом на месту трећег става.

мр Асја Радоњић