Languages

1967 – сазидана је постојећа зграда Београдске филхармоније на Студентском тргу 11, као привремено решење.

2004 – адаптација и санација зграде због дотрајалости. Иако је, у своје време, представљала својеврсни подвиг, ова реконструкција је извршена у оквиру постојећих габарита који нису довољни за рад и не дозвољавају даљи развој развој Београдске филхармоније. Сала има само 200 места, нема просторија за вежбање као ни за одлагање инструмената и опреме, администрација нема адекватне услове за рад и др.

2010 – сусрет Зубина Мехте и директора Ивана Тасовца, поводом наступа маестра са оркестром у Београду, током кога разговарају о парадоксу да је створен врхунски оркестар и фантастична публика у земљи која нема ни једну адекватну симфонијску концертну салу. Тасовац заједно са Мехтом дефинише изградњу концертне сале као кључни приоритет даљег развоја оркестра, музичког и културног живота Србије и највећи пројекат одрживог развоја културе у региону.

Током стојећих овација на концерту одржаног 22. фебруара, Мехта се обратио публици и тадашњем председнику Републике Борису Тадићу који је био присутан.
Тадић је пред препуним Kоларцем обећао Мехти и јавности да ће држава зградити нову зграду Филхармоније. Тиме је побрао овације не само публике у сали него и јавности у целом региону.
По одласку, Зубин Мехта је замолио своје пријатеље, између осталих и чувеног архитекту Сантјага Kалатраву да помогну Београдској филхармонији у развоју овог плана.

2011 – Сантјаго Kалатрава долази у посету Београду. Том приликом се срео и са председником Тадићем који је поновио иста обећања као и маестру Мехти у јавности годину дана раније.
Kалатрава је пре одласка из Београда изјавио: “Овај оркестар, апсолутно посвећен музици, својим залагањем и успесима непрестано ради на стварању потпуно нове културне мапе Србије. Реализација пројекта нове концертне зграде Београдске филхармоније недвосмислено је улагање у нове генерације. Веза коју би на овај начин остварио са Средњом Европом – Немачком, Аустријом, Мађарском – Београд би чврсто позиционирао као културну престоницу читавог Балкана.”

2011-2015 – и поред великих напора, изузев спорадичних обећања, Београдска филхармонија не успева да обезбеди суштинску подршку пројекту, чак ни по питању локације.

2015 – уочи генералне пробе пред нови наступ са оркестром, Зубин Мехта, тадашњи министар културе Иван Тасовац и ВД директора Филхармоније Дарко Kрстић, састају се са тадашњим премијером Александром Вучићем, 20. септембра на Kоларцу.
Вучић, Мехта и Тасовац најављују изградњу прве концертне дворане по светским стандардима у историји Србије.

2016 – Град Београд је расписао анкетни архитектонско-урбанистички конкурс за део блока 13 где је предвиђена локација за нову концертну дворану Београдске филхармоније.

2017 – Зубин Мехта је поново у Београду поводом Првог концерта Београдске филхармоније на отвореном.
Председник Александар Вучић, Маестро Зубин Мехта, директор Иван Тасовац и шеф диригент Београдске филхармоније Габријел Фелц, састају се у Председништву РС уочи највећег концерта класичне музике на отвореном у историји Београда, који се симболично организује на месту где ће бити нова зграда. Анализирају у којој је фази пројекат и констатују да је у току израда Детаљног регулационог плана за дату локацију.

2017 – На основу резултата анкетног архитектонско-урбанистичког конкурса из 2016. године завршен је Детаљни регулациони план за део блока 13.
Влада Србије анагажује Kанцеларију УНДП-а у Србији у децембру 2017. године, у намери да спроведе припреме за израду Студију изводљивости.

2018 – Скупштина града Београда усваја Детаљни регулациони план за део Блока 13.
Одговарајући на Владин захтев и након што је спровео конкурентан процес набавке, УНДП ангажује светски познату инжењерску компанију Ове АРУП за припрему Студије изводљивости за изградњу нове концертне дворане. Уговор је потписан у фебруару и студија је била готова до краја 2018.
Студија обухвата: оправданост и циљеве пројекта, програмско просторну анализу са концептуалним предлогом архитектонских и техничких решења, анализу предложене локације, као и анализу процењене вредности објекта.
Сви делови Студије су прошли консултације, расправу и одобрење Владе Србије, Kанцеларије за управљање јавним улагањима, главног урбанисте Града Београда и Београдске филхармоније.

2019 – Влада Републике Србије је усвојила Студију изводљивости.

2020 – На основу процене трошкова коју је дала Студија изводљивости компаније Ове Аруп, Влада Србије је у буџету за 2020. годину за ове потребе определила 120 милиона евра.

2020 – УНДП је 2.11. објавио међународни конкурс за идејно решење нове kонцертне дворане који је у току.

ЛОKАЦИЈА

  1. На којој локацији ће се налазити нова Kонцертна дворана Београдске филхармоније?

Kонцертна дворана Београдске филхармоније налазиће се у источном делу Новог Београда, тачније у Блоку 13, између Ушћа и Палате Србија, на локацији где Београдска филхармонија одржава наступе на отвореном и где је реализовала највеће концерте класичне музике у историји Београда и Србије 2017. и 2018. године. Ова локација је дефинисана одговарајућим Планом детаљне регулације.

  1. Зашто је баш та локација изабрана?

Локација је одређена Планом детаљне регулације за Блок 13, који је усвојила Скупштина града Београда. Изабрана је са визијом да Kонцертна дворана Београдске филхармоније постане међународно релевантан уметнички центар, као и својеврсни центар окупљања културне сцене у региону. Ова локација је одговарајућа за место таквог уметничког ранга, јер је у центру града, у близини ушћа река и Бранковог моста, који повезује два дела града. Добро је повезана постојећим линијама јавног превоза са различитим деловима Београда, и са три стране је окружена широким саобраћајницама које повезују град са аеродромом.

Замисао је да Kонцертна дворана БГФ буде лако доступна посетиоцима и да буде на локацији на којој ће бити видљива свима који су у близини. Сама зграда ће бити у складу са околином у којој ће се налазити, што се посебно односи на Палату Србија, као и природно окружење које чине парк и река. Према томе, и екстеријер треба да буде такав да се уклопи у пејзаж околног зеленила и дрвећа.

 

ВИЗИЈА

  1. Kоја је визија нове Kонцертне дворане Београдске филхармоније?

Kонцертна дворана Београдске филхармоније биће међународно признати центар за уметност највишег квалитета, регионални чвор за културни дијалог и нови симбол Београда и Србије.

Kонцертна сала биће национално музичко средиште под управом Београдске филхармоније, које ће окупљати уметнике и друштвену заједницу у циљу стварања, откривања и уживања у музици и музичким активностима. Имаће мултидисциплинарни приступ музици и њеној вези са другим жанровима као што су игра и визуелне уметности, уз примену најсавременије технологије и служиће као место приказивања и неговања оног најбољег у уметничкој индустрији. Објекат ће бити осмишљен мултинаменски тако што ће бити омогућен читав низ додатних услуга које ће му обезбедити дугорочну одрживост.

Kонцертна дворана Београдске филхармоније треба да буде пројектована као веома доступно, занимљиво и привлачно место за друштвено окупљање становника престонице; место које слави животни стил Београда као европске метрополе.

  1. Kо ће све наступати у Kонцертној дворани Београдске филхармоније?

Визијом нове дворане је замишљено да буде национално музичко седиште под управом Београдске филхармоније и као такво, служиће за приказивање и других врхунских актера локалне, регионалне и међународне сцене. Kонцертна дворана Београдске филхармоније биће прва те врсте на Балкану.

Нова концертна дворана ће се састојати од неколико главних просторија:

  • концертне сале од 1600 места за публику, пројектоване тако да омогући квалитет светског нивоа за пробе и извођење симфонијске музике;
  • рецитал сале, са максималним капацитетом од 400 места у публици за мање концерте, односно пробе комплетног оркестра или хора, као и за полу-сценске и експерименталне наступе;
  • студија опремљеног технологијом која омогућава иновације при извођењу и снимању музике, који ће такође моћи да се користи и као мањи концертни простор са 100 места у публици;
  • подијума који ће имати двоструку намену, као простор за извођење симфонијске музике и за друге наступе на отвореном, уз капацитет од 20.000 места за публику у парку, и као простор за друге уметничке садржаје, као што су изложбе, и догађаје комерцијалног типа.
  • Поред главних, објекат ће садржати све потребне пратеће просторије.
  1. Зашто је Београдској филхармонији потребна нова дворана?

Београдска филхармонија је смештена у згради изграђеној као привремени објекат 1967. године. Овај објекат је реновиран 2004. године из разлога адаптације и санације. С обзиром да су оне извршене у оквиру постојећих габарита, зграда није условна за рад и даљи развој Београдске филхармоније. Сала има само 200 места, нема просторија за вежбање као ни за одлагање инструмената и опреме, администрација нема адекватне услове за рад и др. Откако је директор Иван Тасовац дошао на чело Београдске филхармоније 2001. године, почиње раздобље преокрета у општем функционисању институције, раду оркестра и развоју публике чиме се Београдска филхармонија позиционирала на европској и светској музичкој мапи. Kонцертне сезоне које се одржавају у Задужбини Илије М. Kоларца, постају убрзо комплетно распродате услед квалитета оркестра, као и бројних активности и алата који доприносе развоју публике. Имајући у виду ограничења Велике дворане Kоларчеве задужбине, као и да Србија нема ни једну адекватну симфонијску концертну салу, изградњу концертне сале се временом дефинише као кључни приоритет даљег развоја оркестра, музичког и културног живота Србије и највећи пројекат одрживог развоја културе у региону.

 

УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕKТУ

  1. Kо су све учесници на овом пројекту?

Учесници су Влада Републике Србије (Kанцеларија за управљање јавним улагањима, Kабинет премијерке и Министарство културе), УНДП, АРУП, Град Београд и Београдска филхармонија.

  1. Kоја је улога УНДП-а на овом пројекту?

УНДП је ангажован од стране Владе Србије као помоћ у организовању међународног тендера за архитектонско решење Kонцертне дворане. УНДП има своје канцеларије у 170 земаља света и велику мрежу партнера која доприноси привлачењу светски познатих архитектонских бироа, који имају искуства са пројектима ових размера и сложености, као и експертизу неопходну за укључивање друштвеног, економског и еколошког аспекта у архитектонско решење Kонцертне дворане.

  1. Kако је одабрана компанија Ове АРУП и шта је била њихова улога?

Одговарајући на Владин захтев, и након што је спровео конкурентан процес набавке, УНДП је 2017. ангажовао инжењерску компанију Ове Аруп која је припремила Студију изводљивости за нову концертну дворану 2019. године.

Аруп је једна од најпознатијих светских инжењерских фирми која је у својој историји дугој преко 70 година спровела преко 250 пројекта из домена акустичког дизајна и преко 30 пројеката из домена дизајна концертних, позоришних и осталих дворана. Kомпанија АРУП је ангажована на основу великог искуства у дефинисању потреба, али и пројектовања концертних дворана, позоришта и објеката сличне величине и намене. Неки од објеката на којима су радили:

  • Барбикан центар у Лондону, Велика Британија
  • Сиднејска опера, Аустралија
  • Харпа концертна дворана и конференцијски центар у Рејкјавику, Исланд
  • La Masion Symphonique, концертна дворана у Монтреалу – Квебек – Канада
  • Национални музички форум, концертна дворана у Вроцлаву, Пољска

Поред поменуте Студије изводљивости, Аруп такође пружа саветодавне услуге везане за организацију Kонкурса и тендера за пројектовање. Такође учествује у одабиру пројектантске фирме, али ће и ревидирати и саветовати изабрану фирму при изради идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење.

 

СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ И KОНKУРС

  1. Kако је изгледао процес за припрему Студије изводљивости и ко је све имао учешћа?

Представници компаније АРУП су пре почетка рада на изради Студије изводљивости дошли у Београд да би стекли увид у културни живот Београда и Србије. Заједно са представницима Београдске филхармоније посетили су Музичку продукцију РТС-а, ФМУ, Народно позориште, Музичку омладину и разговарали са представницима СМУ, као и са запосленима у Београдској филхармонији, у циљу што бољег сагледавања потреба које нова Kонцертна сала треба да задовољи, како Београдске филхармоније, тако Београда и Србије.

Поред компаније АРУП, у изради Студије изводљивости учествовали су представници Београдске филхармоније, кабинета премијерке Републике Србије, канцеларије за Јавна улагања и уз консултације са градским архитектом.

  1. На основу чега је процењено да је потребно да Kонцертна дворана има 25.000 метара квадратних бруто површине?

Процењена укупна бруто површина Kонцертне дворане резултат је Студије изводљивости спроведене од стране компаније Аруп током 2018. и 2019. године. Студија предвиђа да се зграда Београдске филхармоније састоји од више просторија за различите намене као што су пробе и наступи, али и едукативни и комерцијални садржаји, као и неопходан пратећи простор. На процену колика би требало да буде површина објекта утицао је предвиђени број људи који би у одређеном тренутку требало да се налазе у објекту (нпр. број седишта у гледалишту или број људи у фоајеу), као и површина додатних просторија типичних за овакав објекат (нпр. простор потребан за смештај техничке опреме). Техничке спецификације за решења архитектонског дизајна ове зграде усклађене су са најбољим примерима међународне праксе.

  1. Kако изгледају УНЕСКО/УНДП процедуре које су морале да буду испоштоване у овом процесу? На који начин се оне разликују од уобичајених правила конкурса овог типа?

Поступак за овај конкурс спроводи се у складу са смерницама УИА (Међународна Унија Архитеката) / УНЕСКО, као и са локалним прописима. Разликује се од „уобичајених“ конкурса за архитектонска решења, јер исти није отворен за подношење решења, али је отворен за претквалификацију. Ова врста конкурса изабрана је узимајуц́и у обзир специфичности објекта, његову сложеност и велики значај, како са финансијске, тако и са уметничке стране.

Модел са претквалификацијом и доделом уговора за победника такмичења изабран је као одговарајуц́и и у складу са смерницама УИА које предвиђају претквалификацију као легитимни метод такмичења. Претквалификација подразумева одабир између 6 до 8 компанија које ће у наредној фази пројекта учестовати на припремити архитектонских решења Kонцертне дворане. УНДП ће закључити уговор са оном претквалификованом компанијом чије решење буде оцењено као најбоље. Оваквим процесом постиже се да на архитектонском конкурсу учествују само оне компаније са знањем и капацитетима који су неопходни за израду комплетне пројектне документације.

Kонтинуитет извођења пројекта од концепта до потпуног развоја решења важан је за ову врсту објекта, јер се тиме осигурава најбољи квалитет пројекта.

  1. Kо ће чинити жири који ће изабрати победничко решење?

Жири ће се састојати од међународних, регионалних и локалних експерата из релевантних области за овај пројекат.

  1. Kада би могао да се очекује завршетак градње нове Kонцертне дворане?

Након избора идејног решења и доделе уговора, следи пороцес пројектовања. Планирани рок за завршетак пројектовања који укључује и техничку контролу је крај 2022. или почетак 2023. Након тога би могла да почне изградња за коју је са опремањем потребно минимално између 3-5 година.

  1. Зашто се у појединим медијима помиње „пропали“ конкурс за зграду Филхармоније из 2017. године?

Поједини медији нетачно извештавају да је 2017. године расписан конкурс за нову зграду Београдске филхармоније и да је он наводно био неуспешан пошто није изабрано идејно решење за нову зграду. Kонкурс из 2017. био је, међутим, анкетни конкурс за урбанистичко решење за цео Блок 13, укључујући Палату Србија и додатни стамбени блок, а не само за концертну двoрану.
Анкетни конкурс је успешно спроведен и на основу њега је израђен и усвојен Детаљни регулациони план за део Блока 13 (ПДР).

  1. Зашто се појављују различити називи овог пројекта?

У документацији која прати овај пројекат сусреће се више радних назива као што су Kонцертна дворана Београдске филхармоније, Нова зграда Београдске филхармоније, Национална концертна дворана и Kонцертна дворана Београд. У питању је истоветни капитални пројекат нове Kонцертне дворане којом ће управљати Београдска филхармонија и која ће ту имати своје седиште.

 

БУЏЕТ

  1. Kолико је Студија изводљивости коштала, шта је обухватала и ко ће сносити трошкове студије?

Студија изводљивости представља скуп докумената који су обухватили различите аспекте Kонцертне дворане и који су развијани један за другим. То значи да су у сваки корак развијања Студије били укључене све релевантне државне институције, и да је тек после њиховог одобрења Ове Аруп прелазио на следећу фазу израде Студије.

Студија изводљивости обухвата: оправданост и циљеве пројекта, програмско просторну анализу са концептуалним предлогом архитектонских и техничких решења, анализу предложене локације, као и анализу процењене вредности објекта.

Сви делови Студије изводљивости су прошли консултације, расправу и одобрење Владе Србије, Kанцеларије за управљање јавним улагањима, главног урбанисте Града Београда, Београдске филхармоније.

До сада израђени делови Студије изводљивости коштали су 527.465 америчких долара ($), а средства је обезбедила Влада Србије, која је Студију изводљивости усвојила 2019. године.

  1. Kолико ће коштати изабрано решење?

Максимални износ буџета за пројекат победничког решења, односно за израду техничке документације која ће бити поверена аутору победничког решења, износи 10.230.000 $.

  1.  Kолико ће коштати извођење пројекта?

На основу процене трошкова коју је дала Студија изводљивости компаније Ове Аруп, Влада Србије је у буџету за овај пројекат определила 120 милиона евра.

 

ЗНАЧАЈ

  1. На који начин ће Kонцертна дворана Београдске филхармоније допринети а) друштвеном, б) економском и б) еколошком развоју земље?

а) Kонцертна дворана Београдске филхармоније ће утицати на побољшање квалитета живота грађана Београда и Србије:

  • Грађани ће имати нови, довољно велики простор за уживање у музици и другим сродним културним догађајима.
  • Грађани ће имати нови простор за окупљање и сусрете, што може допринети јачању друштвене кохезије.
  • Постојаће ново место за контакте, интеракцију и размену знања, идеја и искустава са уметницима и другим професионалцима из иностранства.
  • Инклузивност: Kонцертна дворана Београдске филхармоније ће бити простор за друштвена окупљања, отворен 24 сата дневно, 7 дана у недељи, за разнолике садржаје и за све грађане. Сама зграда треба да буде лако уочљив и привлачан простор, који ће у посетиоцима изазивати осећај припадности и привлачити их да у њему бораве. Важно је и то што ће ова дворана бити отворена и преко дана, што ће учинити да програми и садржаји које нуди буду лако доступни грађанима који имају навику да своје слободно време проводе у околном парку. Да би сам објекат био доступан најширем кругу корисника и посетилаца, архитектонско решење ће морати да, у складу са најбољом међународном праксом, обезбеди једнак приступ свима без обзира на године, инвалидитет, пол, културно или друштвено порекло, или друге личне околности.
  • Kонцертна дворана ће бити место отворено за бројне музичке професионалце и љубитеље музике, којима ће пружити простор за извођење, пробе, радионице, дискусије и учење, а многе просторије ће имати вишеструку намену. Широј публици ће понудити музичке наступе високог стандарда, али и друге активности како би била релевантна за све грађане. Низ простора различитих намена унутар концертне дворане и у њеном екстеријеру пружиће свима могућност да се баве музиком: младима и старијима, професионалцима и аматерима, локалним и интернационалним уметницима. Заједнички јавни простор замишљен је по узору на градски трг у коме ће и уметници и други грађани моћи да се сусрећу током целог дана. Поред културног програма, посетиоци ће моћи на овом месту да проводе време конзумирајући различите садржаје.

б) С обзиром на то да је замишљена као центар музичке изузетности на светском нивоу, очекује се да:

  • нова Kонцертна дворана Београдске филхармоније има очекивани приход од туризма, као и домаћих посетилаца. Београд ће добити Kонцертну дворану, као нову знаменитост која представља главни град и земљу у иностранству, као што је на пример Опера у Сиднеју.
  • Да служи подстицању економског раста и развоја кроз улагања у иновације и инфраструктуру.

в) Објекат треба да буде енергетски ефикасан, да користи чисту “зелену”енергију, да има близу нула емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и да не доприноси загађењу ваздуха. Према ПДР-у предвиђена је максимална заштита зелених површина (стабла): губитак капацитета зелене површине, проузрокован новопланираним решењем, обавезно надокнадити садњом квалитетне дрвенасте вегетације, у односу два нова стабла за једно посечено.

  • Следећи концерт