Од XVIII века Венеција је сматрана европским Лас Вегасом. У атмосфери креативности и слободе која је барокним мајсторима омогућавала сарадњу са многим музичким институцијама – духовним и световним – развијали су инструменталне технике и жанрове стварајући особен стил Венецијанске школе. Тако су под сводовима цркве Св. Марка  зазвучала ремек дела Ђованија Габријелија и Антонија Вивалдија. Током романтизма Венеција је постала уточиште многих аристократа и интелектуалаца Европе, који су ту проналазили инспирацију за наредне подухвате, нарочито у доба карневала. Лукино Висконти је у ХХ веку са својим филмом Смрт у Венецији спојио је овај град са музиком Густава Малера, Адађетом из Симфоније бр. 5 који је постао култна нумера филмске музике. Солисткиња на концерту је млада холандска уметница, super star са блок-флаутом, Луси Хорш, која овај, помало заборављени инструмент поново ставља у центар пажње светске музичке јавности.