Рафаел Агире стекао је светску славу захваљујући дубоком разумевању музике и импресивној виртуозности, а његов изузетно разнолики репертоар одвео га је у чак 39 земаља широм света.

Своју изванредну каријеру отпочео је освајањем тринаест првих награда на међународним такмичењима (укључујући награду Про Мусицис на интернационалном такмичењу Тарега у Њујорку). Данас је један од најславнијих светских гитариста.

Рафаел редовно наступа у престижним салама и дворанама, укључујући Карнеги хол у Њујорку, Концертгебау у Амстердаму, бечки Концертхаус, салу Чајковски, у Москви, минхенски Гаштајг, Лајзехале и Елбфилхармонија у Хамбургу, Палау де ла Музика у Барселони, Кингс Плејс у Лондону, Филхармонију у Санкт Петерсбургу, Народно позориште Кубе, Центар за сценске уметности Хјого (Јапан) и Уметнички центар у Сеулу (Јужна Кореја). Његов дебитантски наступ на Фестивалу у Вербијеу у Швајцарској, на ком је изводио Родригов Концерт Аранхуез са Камерним оркестром Вербијеа, емитовао је medici.tv. То је уједно и најгледанији видео на њиховој Фејсбук страници, који је за само дванаест месеци имао преко 3 милиона прегледа.

Најзначајнији наступи у сезони 21/22 укључују његове оркестарске дебије у САД са Симфонијским оркестром Билингс у Монтани и Симфонијским оркестром Америка на Флориди, као и концерте са Оркестром италијанске Швајцарске и Националним оркестром Шпаније. Од осталих, треба поменути и премијеру Фантазије за четири гитаре Хоакина Клерча у Београду, као и концерте у Елбфилхармонији у Хамбургу, Националном аудиторију и Краљевском позоришту у Мадриду и концерте са Филхармонијом из Лијежа и сопраном у успону Хером Хијесанг Парк.

Широки репертоар, са преко 30 концерата за гитару и оркестар, омогућио му је да наступа, између осталих, са корејским Симфонијским оркестром КБС, Националним оркестром из Лиона, Симфонијским оркестром Тулонске опере, Брукнер оркестром из Линца, Филхармонијом Баден-Бадена, Тирингенском филхармонијом, Камерним оркестром из Форцхајма, Филхармонијом Нове Вестфалије, Филхармонијским оркестром Роберт Шуман из Хемница, Државним симфонијским оркестром Нова Русија из Москве, Симфонијским оркестром шпанског радија и телевизије, Филхармонијским оркестром из Малаге, тарагонским Симфонијским оркестром Камера Музике, симфонијским оркестром Екстрамадура и Симфонијским оркестром Кастије и Леона, под диригенским палицама Хесуса Лопеза Кобоса, Лоренца Виотија, Карине Канелакис, Доминга Хиндојана, Мигел Анхела Гомеза Мартинеза, Јоела Левија, Павела Балефа, Гијерма Гарсије Калва, Себастиана Тевинкела, Клеменса Шулта и Александера Мирата.

Пратећи класичну традицију Андреса Сеговије и Нарсиса Јепеса, Рафаел Агире настоји да додатно прошири и модернизује репертоар свог инструмента различитим стиловима као што су фламенко, камерна музика, поп, филмска музика или шпански и латиноамеричка народна музика. Сарадња са савременим композиторима дала му је прилику да премијерно представи дела Серхија Асада (добитника Греми награде), Хоакина Клерча, Агустина Кастиље Авиле, Давида дел Пуерта и Данијела Реала, између осталих.

Његов први реситални албум објавила је РТВЕ Музика, а друга два издавачка кућа Наксос. Са немачком кућом КСГ Ексаудио објавио је албум Транскрипције са делима Баха, Скарлатија, Менделсона, Шумана, Дебисија, Равела и Гершвина, транспонованим за гитару из оригиналне клавирске музике. Његова сарадња са виолончелисткињом Надеж Роша резултирала је издањем албума La vida breve издавачке куће Арс Продукција.

Два друга пројекта увела су га у узбудљив репертоар бразилске музике (са ансамблом Анет Мајбург за издавачку кућу МДГ) и португалског фада (са певачицом Филипом Таварес). Његов осми пројекат објавио је Наксос 2018. године са првим светским снимком Одсјаји Лоренца Паломоа са Симфонијским оркестром из Кастиља и Леона, виолинисткињом Аном Валдерамом и маестром Хесусом Лопезом Кобосом. Ова издања донела су му прелиминарну номинацију за латиноамерички Греми, као и позитивне критике часописа Грамофон, Страд и Крешендо, а такође се појављује у емисијама међународних радија као што су Би-Би-Си, Ен-П-Ар, Си-Би-Ес, Радио Штефансдом из Беча, берлински Бранденбуршки радио, Хесише Рундфунк, хамбуршки Северенонемачки радио, Средњенемачки радио из Лајпцига, Национални шпански радио и Њу Класикал ФМ из Торонта.

Са 16 година је дебитовао са Концертом Аранхуез уз Омладински симфонијски оркестар из Малаге на турнеји по Шпанији и Мароку. Добитник је стипендија владе Андалузије и Фондације Александер фон Хумболт која му је омогуćила студирање на диселдорфској музичкој академији Роберт Шуман у Немачкој, код проф. Хоакина Клерча, где је и дипломирао са почастима. Касније је студирао код професора Мајкла Луина на Краљевској музичкој академији у Лондону. Рафаел тренутно живи у Мадриду.