Виолончелиста Едгар Моро, рођен 1994. године, добитник је награда на такмичењу Ростропович 2009. године, Међународном такмичењу Чајковски 2011. године и лауреат награде Млади концертни уметници (Young Concert Аrtists) 2014. године. Студије је започео код Филипа Милера на Националном конзерваторијуму за музику и игру у Паризу, а потом их наставио на Академији Кронберг под менторством Франса Хелмерсена. Са само 11 година дебитовао је са оркестром Театро Регио у Торину, изводећи Концерт за виолончело Антоњина Дворжака.

Едгар редовно наступа у најпрестижнијим концертним дворанама света, укључујући Карнеги Хол у Њујорку, Берлинску филхармонију, Музикферајн и Концертхаус у Бечу, Концертгебау у Амстердаму, Холивуд бол у Лос Анђелесу, Филхармонију у Паризу и Театру Јелисејских поља, Елбфхилхармони у Хамбургу, Сантори Хол у Токију, Сеулски Арт центар, Викторија Хол у Женеви, Палау де ла Музица Каталана у Барселони, миланску Скалу, венецијанску Ла Фениће и Вигмор Хол. Редован је гост великих фестивала као што су Вербије, Салцбург, Гштад, Монтрo, Единбург, Сен-Дени, Ментон, Колмар, Лугано и Фестивал Марта Аргерич у Хамбургу.

Моро сарађује са угледним диригентима попут Густава Дудамела, Валерија Гергијева, Франсоа-Гзавијеа Рота, Мјунг-Вун Чунга, Тугана Сохијева, Марин Алсоп, Манфреда Хонека, Лахава Шанија, Елим Чан, Мика Франка, Јакуба Хрůше, Микаела Шурнванта, Алена Алтиноглуа, Пабла Хераса-Касада, Андриса Поге, Сузане Мелки, Јозефа Свенсена, Василија Петренка, Јуке-Пеке Сарастеа, Азиза Шохакимова, Јулиана Рахлина, Лионела Брингијера, Андреса Ороска-Естраде, Натали Стуцман и многих других.

Едгар такође наступа са водећим светским оркестрима, међу којима су Лондонски симфонијски оркестар, Филхармонија оркестар, Краљевска филхармонија, Њујоршка филхармонија, Лосанђелеска филхармонија, Симфонијски оркестар Филаделфије, Малеров камерни оркестар, Симфонијски оркестар Националне академије Санта Ћећилије, Филармоника дела Скала, Минхенска филхармонија, Хамбуршка филхармонија, Филхармонија Луцерна, Израелска филхармонија, Оркестар Париза, Филхармонија радија Француске, Национални оркестар Француске, Бриселска филхармонија, Симфонијски оркестар Антверпа, Симфонијски оркестар Шведског радија, Симфонијски оркестар Ставангера, Турку филхармонија, Симфонијски оркестар Кристијансанда, Филхармонија Санкт Петерсбурга, Оркестар Симон Боливар, Малезијска филхармонија, Токијски Метрополитан оркестар, Симфонијски оркестар Тајпеја, Хонгконшка Синфонијета, Симфонијски оркестар КБС и бројни други.

Посебно је посвећен камерној музици и сарађује са уметницима као што су Марта Аргерич, Јо-Јо Ма, Рено Каписон, Катја Бунијатишвили, Данил Трифонов, Николас Анђелич, Андраш Шиф, Емануел Паји, Сергеј Бабајан, Лиза Батијашвили Јулијан Рахлин, Алексеј Володин, Нелсон Гернер, Нинг Фенг, Бертран Шамају, Давид Кадуш и многи други, као и са члановима своје породице – сестром Рафаелом и браћом Давидом и Жеремијем.

Најзначајнија остварења у сезони 2025/26 укључују концерте са Симфонијским оркестром у Луцерну, Симфонијским оркестром у Ставангеру, Симфонијским оркестром у Кристијансанду, Симфонијским оркестром Финског радија, Симфонијским оркестром у Солуну, Симфонијским оркестром Тајпеја, као и реситале у Театру Јелисејских поља, амстердамском Концертгебауу, Вигмор Холу и на фестивалима као што су Ал Бустан, дрезденски Музикфестшпиле, Вила Музика, Театар Шателеа и други.

У сезони 2026/27, Елгар креће на две турнеје са Француским омладинским оркестром под диригентском палицом Кристине Поске, а наступа и са Симфонијским оркестром Франкфуртског радија, Бечким симфоничарима, Филхармонијом Енеску, Хамбуршким симфоничарима, оркестром Монтреал Метрополитен, Филхармонијом у Калгарију, Београдском филхармонијом, Винипешким симфонијским оркестром, Токијском филхармонијом, Летонском филхармонијом, Јерусалимским симфонијским оркестром, оркестром Тосканини из Парме, Бернским симфонијским оркестром, Националним оркестром Бордоа, оркестром Монпељеа и Борусан филхармонијом, сарађујући са диригентима као што су Маркус Пошнер, Јозеф Свенсен, Данијел Рајскин, Ана Ракитина, Кшиштоф Урбански, Кристијан Рајф, Родерик Кокс и Јулијан Рахлин.

Његови камерни и реситалски пројекти обухватају концерте са пијанистом Давидом Кадоушом, као и наступе са његова два брата у саставу Трио Моро у градовима као што су Тајпеј, Солун, Келн, Париз, Женева, Руан и Кронберг, између осталих.

Ексклузивни уметник издавачке куће Ерато, Едгар је објавио низ запажених албума, укључујући Play (2014) са пијанистом Пјером Ивом Ходиком, Giovincello sa Il Primo D’Оrо и Рикардом Минасијем (добитник награде ECHO Classic 2016. године), Дебисијеве сонате и трија, дуетски албум са Давидом Кадушом, затим концерти Гулда и Офенбаха са Les Forces Мајeurses и Рафаелом Мерлином, породични албум са делима Корнголда и Дворжака (А Family Affair, Еrаtо) и албум Тransmission који слави јеврејско наслеђе и музичку традицију са делима Бруха, Блоха, Корнголда и Равела, као и концерта за виолончело Дутијеа и Вајнберга, са Андрисом Погом и Симфонијским оркестром WDR из Келна (Wаrner Classics, септембар 2023.).

Његово најновије издање (Wаrner Classics, новембар 2024.), Rococo, укључује Варијације на рококо тему Чајковског са Симфонијским оркестром из Луцерна и Михаелом Зандерлингом, као и Шопенову сонату за виолончело и дела за виолончело и клавир, са пијанистом Давидом Кадоушом.

На пролеће 2026. године, за издавачку кућу Wаrner Classics објављено је издање Шубертових Клавирских трија са браћом Давидом и Жеремијем, са којима чини састав Трио Моро.

Едгар Моро је добитник две награде Victories de La Мusique Classique 2013. и 2015. године, као и признања Звезда у успону (ЕCHO Rising Star, 2017. године). Едгар је такође и лауреат Фондације Banque populaire и Награде за младог соло извођача (Young Soloist Аwаrd) коју су му 2013. године доделиле француске државне радио станице и Фондација Safran Corporate. Едгар је такође и добитник награде Аdami Revelation Classique 2012. године.

Едгар Моро свира на виолончелу Давида Теклера из 1711. године, док је гудало израдио Доминик Пекат. Од септембра 2023. године, професор је виолончела на Националном конзерваторијуму у Паризу.