Након победе на 64. Међународном пијанистичком такмичењу Ферућио Бусони, Арсениј Мун се профилисао као један од најузбудљивијих пијаниста своје генерације. Његов тријумф био је изузетно упечатљив – не само да је освојио прву награду, већ и престижну награду Артуро Бенедети Микеланђели, која се додељује искључиво једногласном одлуком жирија и која је додељена први пут после готово три деценије. Публика је била подједнако одушевљена, наградивши га и Наградом публике путем међународне онлајн платформе такмичења.

Овим престижним признањем отворило је своју изванредну сезону 2024/25, са бројним реситалима и сарадњама са оркестрима широм Италије, Швајцарске, Немачке, Француске, Аустрије, Јужне Кореје и Јапана. Наступао је у реномираним дворанама као што су Концертхаус у Бечу, Елбфилхармонија у Хамбургу, Сеулски Артс Центар, Тонхале у Цириху и Гевандхаус у Лајпцигу, уз снимања за Deutsche Grammophon и сарадњу са Симфонијским оркестром Бечког радија ОРФ.

Сезона 2025/26 доноси дуго очекиване дебије са оркестрима Filarmonica della Scala и Националним симфонијским оркестром РАИ, као и сарадње са Вајмарским државним оркестром Staatskapelle, Данским филхармонијским оркестром и Минхенским камерним оркестром. Такође је наступао на престижним фестивалима и у концертним серијама као што су Фестивал Strings у Луцерну и Fribourg International Piano Series. Међу најзначајнијим наступима издвајају се концерти у бечком Музикферајну, берлинској Филхармонији (Kammermusiksaal), Бетовен Хаусу у Бону, Сметаниној дворани у Прагу, Лајсхале у Хамбургу и Палау де ла Музика Каталана у Барселони.

Deutsche Grammophon je укључио Арсенија у прославу свог 125. јубилеја, представивши га у оквиру секције Звезде у успону на платформи STAGE+, са аудиовизуелним портретом финала Бусони такмичења. Његове интерпретације Дебисијевих дела Feux d’artifice и Cloches à travers les feuilles, као и Сатијеве Gnossienne бр. 3, налазе се на компилацији 100 величанствених тренутака у музици, заједно са уметницима као што су Данијел Баренбојм, Елен Гримод, Киан Солтани и Андреас Отензамер.

Рођен у Санкт Петербургу 1999. године, Арсениј је почео да свира клавир са шест година код Елене Зјабреве, а већ са десет година дебитовао је са Санкт Петербуршком филхармонијом. Студије је наставио код Александра Сандлера од 2010. до 2017. године, прво у музичкој школи при Римског-Корсакова конзерваторијуму, а затим и на самом конзерваторијуму, пре него што је дипломирао на Џулијарду 2024. године у класи Сергеја Бабајана. На његов уметнички развој значајно су утицала партнерства са водећим диригентима, међу којима су Станислав Кочановски, Јосеф Свенсен, Меј-Ан Чен, Дмитриј Матвијенко, Марк Расел Смит, Јан Хобсон и Валериј Гергијев.

Елбфилхармонија постаје духовно место уз Арсенија Муна, написао је Маркус Штеблер у листу Hamburger Abendblatt. Арсениј Моон не обједињује само музикалност, невероватно спретне прсте и феноменалан осећај за звук. Његов наступ зрачи магијом која издваја изузетног уметника од веома добрих музичара.