Један од најмоћнијих и најзагонетнијих виолончелиста своје генерације, Александар Књазев рођен је 1961. године у Москви. Виолончело је почео да учи са шест година уз Александра Федорченка, а дипломирао је на Московском конзерваторијуму 1986. године.

Добитник је награда на бројним међународним такмичењима, међу којима су Национално такмичење у Виљнусу, Међународно такмичење Гаспар Касадо у Фиренци, Међународно такмичење камерне музике у Трапанију, у Италији, у оквиру ансамбла са Е. Воскресенкајом, затим Међународно такмичење Чајковски у Москви и међународно такмичење UNISA у Преторији, у Јужној Африци.

Његову уметничку каријеру обележиле су сарадње са диригентима као што су Јевгениј Светланов, Ј. Темирканов, К. Мазур, Мстислав Ростропович, В. Федосејев, М. Плетњов, Нееме Јарви, Јуриј Башмет, Александар Ведерников, Пинкас Стајнберг, С. Горенштајн, Стефан Денев и Шарл Дитуа. Наступао је са водећим светским оркестрима, међу којима су лондонска Краљевска Филхармонија и Симфонијски оркестар Би-Би-Си радија у Лондону, Симфонијски оркестар Баварског радија, Гетеборшки симфонијски оркестар, Балтиморски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар НХК и Токијски симфонијски оркестар, Бечки симфоничари, Residentie Orkest из Хага, Симфонијски оркестар Париза, Француски национални симфонијски оркестар, оркестар Teatro La Fenice у Венецији, Будимпештански фестивалски оркестар, Државни академски симфонијски оркестар Русије, Санктпетербуршка филхармонија, Симфонијски оркестар Чајковски, Симфонијски оркестар Ирске, Прашки симфонијски оркестар и Прашка филхармонија, Луксембуршки симфонијски оркестар, оркестар Московски солисти и бројни други ансамбли. Сарађивао је са неким од најугледнијих пијаниста данашњице, међу којима су Јевгениј Кисíн, Н. Лугански, Борис Березовски, Е. Леонскаја, Денис Мацујев, Б. Енгерер, М. Воскресенски, А. Афанасјев, П. Мангова, као и виолинистима Виктором Третјаковим, Вадимом Рјепином, Сергејем Криловим, Владимиром Спиваковим, Аугустином Думајом и Дмитријем Махитином, затим виолистима Јуријем Башметом, органистима – Г. Гију, Е. Оганесијан, квартет Пражак и многим другим уметницима.

Чак у три наврата – 1998, 2002. и 2015. године – био је члан жирија Међународног такмичења Чајковски у Москви.

Александар Књазев је редовно наступао на најзначајнијим светским фестивалима, међу којима су Фестивал Сен-Денија, Музичке ноћи Сикеа, La Roque-d’Anthéron и Систерон, Хероугејт фестивал у Уједињеном краљевству, Еспинио фестивал у Португалу, Folles Jouness фестивал у Нанту, Билбау, Токију и Рио де Жанеиру, Русе фестивал у Бугарској, ШлосЕлмау фестивал у Немачкој, фестивали у Елби и Бреши у Италији, Енеску фестивал у Букурешту, Прашка јесен, Децембарске ноћи у Москви, Square of Art у Санкт Петербургу, фестивал у Гштату у Швајцарској, Вербије фестивал, Тенглвуд у САД, Салцбург у Аустрији, као и фестивал у Колмару (Француска), на Musica Cello Фесту у Београду, Нафлеон у Грчкој – били су веома хваљени наступи и од критике и од публике.

Његови наступи на Музичком фестивалу у Нанту 2001. и 2002. године представљали су посебан тријумф, када га је француска критика прогласила једним од три блага фестивала, уз диригента Маестра Јевгенија Светланова и виолинисту Вадима Рјепина.

У децембру 1999. године, Књазев је извео свих шест Бахових свита за виолончело соло у Великој сали Московског конзерваторијума, што је оцењено као један од најзначајнијих музичких догађаја у Русији те године. Истог месеца проглашен је Музичарем године 1999 у избору руске Радио-станице 1.

У мају 1999. године, наступио је као оргуљаш, изводећи Бахово дело Уметност фуге у Москви. У јануару 2000. године, Књазев је представио сопствени аранжман Бахове Чаконе, а у априлу исте године извео је пет концерата за виолончело и оркестар, међу којима и Моцартову Sinfonia concertante, у аранжману за виолину и виолончело. У децембру 2002. године, уследила је светска премијера програма 40 Брамсових песама, у аранжману за виолончело и клавир.

Снимак комплетних Бахових свита, објављен за Warner Classics, а потом представљен и кроз три концерта у Паризу, наишао је на изузетно повољан пријем међународне критике и публике, уз признање Télérama (4).

Александар Књазев наступао је у најпрестижнијим концертним дворанама широм света, међу којима су Ројал Фестивал Хол и Вигмор Хол у Лондону, Театар Јелисејских поља у Паризу, Auditorium du Louvre и Salle Pleyel у Паризу, Музикферајн и Концертхаус у Бечу, Концертгебау у Амстердаму, Моцартеум у Салцбургу, Рудолфинум у Прагу, Сантори Хол у Токију, Auditorium di Milano и Палати лепих уметности у Бриселу.

Александар Књазев редовно одржава мајсторске курсеве у Овиједу, Сеулу, Манили, Колмару, Бад Кисингену, Београду и бројним градовима широм Русије.

Један од његових великих успеха био је тријумфални деби у Музикферајну у Бечу са Симфонијским оркестром Чајковски, под диригентским вођством Владимира Федосејева. Године 2010., Књазев је наступио у Salle Pleyel у Паризу са Радиофилхармонијским оркестром, а исте године дебитовао је и у Великој сали Концертгебау-а у Амстердаму.

Као оргуљаш, Александар Књазев је 1991. године дипломирао на Конзерваторијуму у Нижњем Новгороду, где је студирао код угледне руске оргуљашице, професорке Г. Козлове. Након тога започиње интензивну концертну каријеру оргуљаша. Наступао је у значајним дворанама попут Велике сале Московског конзерваторијума, Капела у Санкт Петербургу и бројним другим просторима широм Русије. Наступао је и у Француској, где је био позван да свира на чувеним оргуљама цркве Saint-Eustache и катедрале Notre-Dame. Године 2010., учествовао је на значајном фестивалу Радија Француске у Монпељеу, где је извео интеграл Бахових трио-соната. Године 2011., дебитовао је у Великој сали Филхармоније у Санкт Петербургу. Његов оргуљски репертоар обухвата бројна дела Ј. С. Баха и Моцарта, концерте за оргуље и оркестар Хендла и Хајдна, као и дела романтичарског репертоара Менделсона, Шумана, Брамса и Франка. Године 2012., Александар Књазев био је именован за председника Руског такмичења оргуљаша у Калињинграду.

Као оргуљаш наступао је у Немачкој, Јапану (Касалс Хол у Токију), Јужноафричкој Републици (Преторија), у Великој сали Софијске филхармоније, као и у Украјини, Естонији и Летонији. На чувеним оргуљама катедрале у Риги, снимио је свој први ЦД, 18 корала из Лајпцига Ј. С. Баха, који је 2015. године објавила дискографска кућа Melody. Његов најновији снимак је Бахов Голдбергове варијације у транскрипцији Жана Гијуја.

Међу бројним издањима из богате дискографије овог уметника посебно се издваја Брамсов Двоструки концерт са Краљевском филхармонијом из Лондона, под диригентским вођством Јурија Темирканова и уз учешће виолинисте Владимира Спивакова, у издању RCA Victor.

Почетак 21. века донео је и проширење међународних турнеја Александра Књазева. Започео је наступима на турнеји у Јапану и као виолончелиста и као оргуљаш, затим концертима у Луксембургу, Норвешкој и Француској, а уследиле су и прве турнеје у Израелу, укључујући концерт са Јуријем Башметом, као и наступи у Грчкој, у концертној дворани Мегарон у Атини, па потом у Аустралији, Шведској, где је наступио са Гетеборшким симфонијским оркестром, и на крају у Португалу и Ирској.

У Паризу је наступао са Француским националним оркестром под диригентским вођством Курта Мазура, са Париским оркестарским ансамблом под вођством Џона Нелсона, као и са Симфонијским оркестром Чајковски под диригентским вођством Владимира Федосејева на њиховој европској турнеји, а коначно и наступао у трију са Вадимом Рјепином и Бруном Канином, у оквиру Рјепиновог пројекта Carte Blanche.

Његови концерти са Јевгенијем Кисíном у Монпељеу, у оквиру Фестивала Француског радија 2004, на Вербијеу у Швајцарској, у Сантори Холу у Токију 2011. и Театру Јелисејских поља у Паризу 2012. године, као и извођење Елгаровог Концерта за виолончело са маестром Јуријем Темиркановим у Венецији, наишли су на највише могуће оцене критике и публике.