Пољски сопран Ага Миколај студирала је у Познању и Бечу. Похађала је мајсторске курсеве код Ренате Ското и Елизабет Шварцкопф, који су имали посебан утицај на њен уметнички развој. На почетку каријере, освојила је неколико награда, укључујући и Хендлову награду на такмичењу у Хертогенбошу и Другу награду Верди на Интернационалном такмичењу Алфредо Краус у Лас Палмасу. Од 1995. до 2000. године била је члан ансамбла у Познањском театру. Након тога је започела ангажман у Баварској државној опери у Минхену, где је радила са истакнутим диригентима као што су Зубин Мехта, Ајвор Болтон, Адам Фишер, Хари Бикет и Филип Жордан. Тамо је наступала у улогама Доне Елвире, Марцелине, Памине и Еуридике. Ага Миколај је наступала у Националној опери из Париза, театру Алто у Есену, бечкој Народној опери и Прашкој националној опери. Са Бечком државном опером гостовала је у Јапану, у улози Доне Елвире под диригентском палицом Сеиђија Озаве. У периоду од 2006. до 2007. године дебитовала је у Глајндеборну и први пут је наступила у Немачкој опери у Берлину. Поред тога, певала је Дону Елвиру у Опери из Монте Карла и у Националном театру Нев из Токија. Њен концертни репертоар, у оквиру којег је наступала уз диригенте међу којима су Данијел Баренбојм, Џејмс Конлон и Густаво Дудамел, укључује Четири последње песме Рихарда Штрауса, Глорију Антонија Вивалдија, Бетовенову Мису солемнис, Четврту симфонију Густава Малера, Те деум Кшиштофа Пендерецког и Стабат матер Карола Шимановског.