Бастијан и Ким
Посвета Људевиту Папу
Људевит Пап, концертмајстор Београдске филхармоније од 1951. до 1970. године, оркестар је такође као солиста представљао на великим и историјски значајним турнејама у Либану и Египту 1955. године.
Пасакаља припада посебном, најплоднијем периоду стваралаштва наше најзначајније композиторке Љубице Марић, у коме је дефинисала своју карактеристичну синтезу модерног и архаичног звука. Инспирисана народном песмом Заклела се Моравка дјевојка, ауторка на ову тему гради тридесет и четири варијације за симфонијски оркестар.
Попут Љубице Марић, чији је модернизам грађен на најстаријим слојевима народне музике, и Стравински је до свог зрелог, неокласичног стила дошао тек након темељног истраживања паганског фолклора. Управо том неокласичном периоду прочишћене фактуре и умереног израза припада и његов анти-виртуозни Виолински концерт, једно од ретких остварења која је написао у овом жанру. Изводи га јужнокорејска уметница Бомсори Ким – овенчана признањима са чак десет престижних светских такмичења, међу којима су Чајковски, Краљица Елизабета, АРД и Сибелијус.
Концертно вече под палицом Јозефа Бастијана, шефа-диригента и уметничког директора Симфонијског оркестра из Минхена, затвара Шеста симфонија Чајковског. Интензивна мелодрамска превирања ове партитуре, донела су јој назив по коме је данас одмах препознајемо – Патетична.





