Рођен у Јеревану, у Јерменији, Сергеј Хачатрјан освојио је Прву награду на XIII Међународном такмичењу Јан Сибелијус у Хелсинкију 2000. године, поставши тако најмлађи победник у историји овог престижног такмичења. Године 2005, освојио је и Прву награду на такмичењу Краљицa Елизабетa у Бриселу.

Током сезоне 2025/26, Сергеј наставља међународну каријеру наступима са оркестрима као што су Оркестар романске швајцарске (са Туганом Сокијевим), Симфонијски оркестар из Луцерна (Максим Емељањчев), Бечки камерни оркестар (Јан Вилем де Фринд), Симфонијски оркестар Барселоне и Национални оркестар Каталоније (Еун Сун Ким), Симфонијски оркестар Франкфуртског радија (Алaн Алтиноглу) и Симфонијски оркестар Тајпеја (Александар Либрајх). У Северној Америци наступа са Симфонијским оркестрима Сан Франциска (Давид Афкам), Симфонијског оркестра Атланте (Пјетари Инкинен), Кливлендског оркестра (Рафаел Пајаре) и Националног симфонијског оркестра у Вашингтону (Симон Јанг).

Његови недавни наступи у Северној Америци укључују сарадње са Симфонијским оркестром из Торонта (Тармо Пелтокоски), Симфонијским оркестром Сијетла (Лудовик Морло) и Монтреалским симфонијским оркестром (Рафаел Пајаре). Гостовао је и са Њујоршком филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром и Симфонијским оркестром Филаделфије, као и на фестивалима Равинија, Аспен, Blossom и Mostly Mozart. Недавна северноамеричка турнеја са Јерменском националном филхармонијом обухватила је наступе у дворанама Рој Томсон у Торонту, Симфониjска кућа у Монтреалу и Карнеги хол у Њујорку.

Његов најновији албум са сонатама Исајиа, објављен за издавачку кућу Наив, представља први комплетни снимак шест соло соната оп. 27 Ежена Исаија, изведених на композиторовој сопственој виолини Гварнери дел Ђезу. Заједно са сестром Лусин снимио је албум Моја Јерменија, посвећен стогодишњици обележавања јерменског геноцида, који је награђен признањем Ехо Класик за камерну музику (20. и 21. век / мешовити ансамбл). Овај дуо је снимио и Три сонате за виолину и клавир Јоханеса Брамса. Његова дискографија за ову издавачку кућу обухвата и концерте Сибелијуса и Хачатурјана са Синфонијом Варсовиа и Емануелом Кревеном, оба концерта Шостаковича са Француским националним оркестром и Куртом Мазуром, снимак соната Шостаковича и Франка за виолину и клавир, као и комплетне сонате и партите за соло виолину Јохана Себастијана Баха.

Међу истакнутим пројектима претходних сезона издваја се уметничка резиденција са Оркестром Валенсије, која је обухватила више концерата под диригентском палицом Александра Либрајха, укључујући и камерни пројекат, као и резиденција у БОЗАР-у у Бриселу, са два реситала и концертом са Белгијским националним оркестром, под вођством Хуга Волфа. Поновне позиве добио је од Националног симфонијског оркестра РАИ (Кирил Карабиц), Националног оркестра Лиона (Николај Знајдер), Националне академије Санта Ћећилије (Мјунг-Вун Чунг), Оркестра франкфуртског музеја (Михаел Зандерлинг), Симфонијског оркестра Јевлеа (Кејс Скаљоне), као и за турнеју по Шпанији са Симфонијским оркестром из Билбаа (Џоана Карнеиро).

Сергеј је такође реализовао турнеју по САД-у и Европи са Алисом Вајлерштајн и Иноном Барнатаном, са програмом Преображенe ноћи, који је обухватао дела Бетовена, Шенберга и Шостаковича. Међу значајним пројектима је и турнеја по Јапану у сарадњи са Нипон фондацијом, док је 2015. године извео Бетовенов Концерт за виолину на Фестивалу у Луцерну са Бечком филхармонијом и Густавом Дудамелом, као добитник награде Креди Свис за младе уметнике.

Сергеј свира на виолини Страдивари из 1724. године, познатој као Kизеветер, коју му на коришћење уступа друштво Стретон.