Криштоф Борати, један од најзначајнијих мађарских уметника своје генерације, често наступа у својој земљи са свим већим мађарским оркестрима, на реситалима и концертима камерне музике, а 2014. године му је додељено највредније мађарско признање у области културе – награда Кошут, чиме је наставио стопама Андраша Шифа, Ђерђа Лигетија, Ивана Фишера и других прослављених уметника.
 
Борати се доказује и гради име изузетним квалитетом свог музицирања. Посебно је близак са Гергијевим и Оркестром Марински: ове године, Гергијев га је позвао да наступи у Русији, уз Кавакоса, Трифонова и друге уметнике на концертима у част Прокофјева, након којих је поново наступао са концертима Стравинског и Бетовена. У септембру је са Гергијевим наступио у концертима Прокофјева у Лондону, поново у склопу обележавања 125 година композиторовог рођења, а затим у октобру на турнеји по Кини.
 
Порег тога, Борати је наступао са многим реномираним оркестима, као што су Будимпештански фестивалски оркестар, Краљевска филхармонија, Немачки симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Јапанске радиотелевизије, Симфонијски оркестар Западнонемачке радиотелевизије, са диригентима попут Гергијева, Мазура, Јановског, Дитоаа, Белохлавека, Сарастеа, Плетњова, Варге, Ивана Фишера, Хруше, Менцеа и Темирканова. Раније ове године, наставио је сарадњу са Симфонијским оркестром Севернонемачке радиотелевизије из Хановера под управом диригента Ендрјуа Менцеа и први пут је наступио у лондонском Саутбенк центру са Лондонском филхармонијом и диригентом Ороско-Естрадом, а очекују га поновни наступи са Лондонском филхармонијом у септембру, на турнеји по Мађарској са Владимиром Јуровским. Осим тога, у плану је наставак сарадње са Симфонијским оркестром Јапанске радиотелевизије и Московским државним сифмонијским оркестром.
 
Као редовни реситалиста и камерни музичар, Борати наступа широм света, а партнери су му Ричард Гуд, Жан-Ефлам Бавузе, Миша Мајски, Јури Башмет, Миклош Перењи, Денеш Варјон, Золтан Кочиш и Ким Кашкашијан. Од ангажмана у последње време издвајају се наступи у Паризу, Вашингтону, Чикагу и Њујорку. У јулу је остварио сензационални први наступ на Фестивалу Вербије, где је интерпретирао комплетан Бахов опус соната и партита за соло виолину, при чему је извођење партита снимала издавачка кућа Medici.
 
Међу Боратијевим издањима налази се комплетан опус Бахових соната и партита за соло виолину, Исаијеве соло сонате, Бетовенове и Брамсове сонате са Кларом Вирц, као и концерти Моцарта, Корнголда и Паганинија, а очекује се објављивање соната Равела, Фореа и Франка. У критици Боратијевог најновијег издања насловљеног The Lady of Harmsworth, објављеној у музичком часопису Грамофон, стоји да „за оне који желе да чују музицирање на виолини у њеном најлепшем и најакробатскијем издању, Борати је међу најбољима који им то може приуштити“.
 
Рођен у музичкој породици, Борати је већи део свог детињства провео у Венецуели, где је наступао као солиста са многим ондашњим познатим оркестрима, да би се у Будимпешту вратио ради студија на Музичкој академији Франц Лист. Касније му је ментор био Едуард Вулфсон, који је био ученик Милштајна и Мењухина. Борати је освајач бројних престижних награда, попут треће награде и награде публике на Такмичењу Краљица Елизабета 1997. године, као најмлађи учесник тог такмичења. Када не свира виолину, Борати се бави фотографијом и шахом, а поносан је на то да је једном приликом умало извукао пат против Владимира Крамника, светског шампиона у шаху од 2000–2007. године. Негујући страст према летењу, Борати је такође постао пилот авиона, а нада се да ће једног дана имати свој авион.
 
Борати свира на виолини Lady Harmsworth из 1703 године, градитеља Антонија Страдиварија, коју му је уступило Друштво Страдиваријус из Чикага.