Сезона 2026/27 означава осму и уједно последњу сезону Кејса Скаљонеа на месту музичког директора Националног оркестра регије Il de Frans. Током свог мандата, Скаљоне је предводио оркестар кроз широк репертоар који обухвата дела Бетовена, Штрауса, Вагнера, Малера, Дворжака, Бартока, Равела, Сибелијуса, Бритна и Ане Клајн, међу многим другима. Посебно значајан тренутак била је сезона 2023/24, у којој је оркестар обележио 50 година постојања. Издвајају се концерти из његове последње сезоне, укључујући програм Американац у Паризу са делима Гласа, Гершвина и Бернштајна, као и извођење Малерове Треће симфоније.

Скаљоне је недавно окончао свој шестогодишњи мандат на позицији шефа-диригента Виртембершког камерног оркестра из Хајлброна, са којим је редовно наступао у значајним концертним дворанама широм Немачке и Европе, укључујући Liderhale у Штутгарту, Кloster Шентал, Princregententeater у Минхену и Дворана Краљице Елизабете у Антверпену. Његови програми одражавали су широку уметничку визију, обухватајући репертоар од класицизма и раног романтизма, до музике касног 20. века.

Пре тога, Скаљоне је био помоћни диригент Њујоршке филхармоније и музички директор Дебитантског оркестра Фондације младих музичара у Лос Анђелесу, где је покренуо значајне уметничке иницијативе, укључујући образовни програм 360° Music.

Као све траженији гостујући диригент, Скаљоне је наступао са водећим оркестрима широм Европе, међу којима су НДР Елбфилхармони оркестар, Симфонијски оркестар Шведског радија, Симфонијски оркестар РТВЕ у Мадриду, Прашки симфонијски оркестар, Оркестар Sinfonica di Мilano, оркестар Комичне опере у Берлину и Симфонијски оркестар Кастиље и Леона. Недавно је дебитовао са Симфонијским оркестром Галиције и Националним оркестром Монпеље Окцитаније. У Великој Британији и Ирској дириговао је Краљевским филхармонијским оркестром из Ливерпула, Борнмутским симфонијским оркестром и Националним симфонијским оркестром Ирске. У Северној Америци остварио је успешне сарадње са симфонијским оркестрима у Синсинатију, Јути, Сан Дијегу, Хјустону, Даласу, Детроиту и Балтимору, као и са Њујоршком филхармонијом. Недавно се поново вратио симфонијским оркестрима у Фениксу и Џексонвилу.

Сезона 2026/27 доноси му деби наступе у Опери Малмеа, Опери у Марсеју, као и наступе са Београдском и Загребачком филхармонијом, уз повратке Симфонијском оркестру у Олборгу и оркестру Sinfonica di Milano.

Опера заузима важно место у његовом уметничком раду. У сезони 2025/26, дебитовао је у Краљевској шведској опери, где је дириговао продукцијом Русалке и снимањем балета Крцко Орашчић Чајковског. Након запаженог дебија у Националној опери у Паризу са Штраусовом Електром, вратио се у сезони 2025/26 да диригује извођењима Евгенија Оњегина Чајковског.

У Азији је наступао са Кинеском филхармонијом, Шангајским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Гуангџоуа и редовно сарађује са Филхармонијом Хонг Конга.

Скаљоне остварује и континуирану сарадњу са истакнутим солистима данашњице, међу којима су Симон Ламсма, Јеол Еум Сон, Федерико Коли, Алиса Вајлерштајн, Јулијана Авдејева, Жан-Ефлам Бавузе и Бехзод Абдураимов. Такође је имао прилику да учи од неких од најугледнијих диригената своје генерације.