Француски диригент Александар Блох именован је за шефа-диригента Симфонијског оркестра и хора Радиотелевизије Шпаније у Мадриду, са почетком сезоне 2026/27. Међународну пажњу привукао је освајањем прве награде на Диригентском такмичењу Donatela Flick 2012. године, након чега је започео блиску сарадњу са Лондонским симфонијским оркестром. Познат по својој музикалности, енергији и израженом уметничком темпераменту, убрзо потом остварио је запажен деби наступ са Краљевским оркестром Концертгебау, ускочивши као замена за Мариса Јансонса у кратком року.

Његови недавни и предстојећи гостујући ангажмани обухватају дебије и повратке оркестрима као што су Лондонски симфонијски оркестар, Израелска филхармонија, Дрезденска филхармонија, Филхармонијски државни оркестар Хамбург, The Халлé из Манчестера, Симфонијски оркестар Бирмингема, Холандска филхармонија, Борнмутски симфонијски оркестар, Сеулска филхармонија, Национални оркестар Би-Би-Си-ја из Велса, Симфонијски оркестар Euskadi, Оркестар Philharmonia, Симфоничари Диселдорфа, Филхармонија Георг Енеску из Букурешта, Musikkollegium Winterthur, Симфонијски оркестар Јуте, Ротердамска филхармонија, као и турнеје са Оркестром младих Европске уније и Аустралијским омладинским оркестром. Наступао је и са Филхармонијом Осла, Немачки мсимфонијским оркестром из Берлина, Шкотским камерним оркестром, Royal Northern Sinfonia, Краљевском филхармонијом Ливерпула, Филхармонијским оркестром Радија Француске, Deutsche Kammerphilharmonie из Бремена, Националним оркестром Француске, Ванкуверским симфонијским оркестром, Луксембуршком филхармонијом, Симфонијским оркестром Аделаида, Бриселском филхармонијом, Симфонијским оркестром Gircenih из Келна, Лосанђелеским камерним оркестром, Националним центром за сценске уметности у Пекингу (NCPA) и Симфонијским оркестром Швајцарске Романдије. У опери се подједнако истиче, наступајући у Баварској државној опери у Минхену, где се 2025. године вратио са продукцијама опера Кармен Жоржа Бизеа и Matsukaze Тошија Хосокаве, као и у Deutsche Oper am Rhein u Dizeldorfu, берлинској Немачкој опери, Опери Лила и Лионској опери.

Од 2016. до 2024. године, Блох је био музички директор Националног оркестра из Лила, где је остварио значајан уметнички и развојни допринос ансамблу. Његови програми обухватали су широк и разноврстан репертоар: комплетан циклус Малерових симфонија, већину балета Игора Стравинског, велика симфонијска дела француског и немачког репертоара, као и камерни канон класичних мајстора попут Бетовена, Моцарта, Хајдна, Менделсона и Шумана. Као посвећен промотер савремене музике, сарађивао је са истакнутим композиторима данашњице, међу којима су Магнус Линдберг, Џорџ Бенџамин и Тјери Ескаиш, ангажујући их као уметнике у резиденцији или госте фестивалских програма. Као иноватор, како на подијуму тако и ван њега, покренуо је бројне пројекте усмерене на привлачење нове публике, укључујући тематске и жанровски разноврсне програме као што су Миса Ленарда Бернстина, Кармен, Тоска, Ловци на бисере, Лепа Јелена, Боеми, концерте за младу публику и савремене формате концерата 2.0. Под његовим вођством, Национални оркестар из Лила био је номинован за награду Gramophone Award 2020: Orchestra of the Year, а остварио је и бројна издања и медијска представљања у сарадњи са издавачким кућама и каналима као што су Alpha Classics/Outhere, Pentatone, Mezzo TV и France Musique.

Сарађивао је са многим истакнутим солистима, међу којима су Франк-Петер Цимерман, Пјер-Лоран Емар, Патриција Копачинскаја, Миша Мајски, Жан-Ив Тибоде, Сол Габета, Жан-Гијен Кејрас, Стивен Исерлис, Шерон Кам, Алис Сара От, Немања Радуловић, Вероника Еберле, Вероник Жан и Гзавије Деместр.

Некадашњи главни гостујући диригент Симфоничара Дизелдорфа, Блох је био стипендиста програма ADAMI и Tanglewood Conducting Fellow, где је привукао пажњу ментора као што су Марис Јансонс, Шарл Дитуа, Пјер Булез, Бернард Хаитинк, сер Марк Елдер и Еса-Пека Салонен.