Дејан Лазић
Свеже интерпретације репертоара Дејана Лазића уврстиле су га међу најоригиналније и најнеобичније солисте своје генерације. Дејан Лазић редовно свира са оркестрима као што су Симфонијски оркестар Атланте, Аустралијски камерни оркестар, Бостонски симфонијски оркестар, Будимпештански фестивалски оркестар, Камерни оркестар из Базела, Чикашки симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар града Бирмингема, Дански национални симфонијски оркестар, Хелсиншка филхармонија, Оркестар НДР из Хамбурга, Холандска филхармонија, Ротердамска филхармонија и Симфонијски оркестар Шведског радија. Лазић је стекао велики број обожавалаца на Далеком истоку током турнеје по Кини са Будимпештанским фестивалским оркестром и диригентом Иваном Фишером, а такође током наступа са симфонијским оркестрима НХК и Јомиури Нипон из Токија, као и са филхармонијама из Сеула и Хонг Конга. Успоставио је блиску сарадњу са диригентима као што су Ђовани Антонини, Иван Фишер, Михаел Францис, Андрис Нелсонс, Иван Репушић, Томас Зондергард, Роберт Спано, Џон Сторгардс, Кжиштоф Урбански, Јан Виљем де Вринд и Казукиј Јамада.
Дејан Лазић је објавио многе снимке за Channel Classics, укључујући и од критичара хваљен циклус Лиаисонс; од којих последњи снимак повезује Ц. Ф. Е. Баха и Бритна. Његов снимак уживо Клавирског концерта бр. 2 Рахмањинова са Лондонском филхармонијом и Кирилом Петренком добио је немачку награду Ехо Класик. Снимање Бетовеновог троструког концерта објављено је за Sony Music 2015. године. У јесен 2017. наступио је на турнеји и снимио Бетовенов Виолински концерт који је сам композитор аранжирао као Клавирски концерт у Де-дуру, оп. 61а, са Холандским камерним оркестром и Горданом Николићем. Овај ЦД је објављен у мају 2018. године у издању Onyx Classics. У јесен 2020. године издао је нови ЦД са Моцартовом камерном музиком за издавачку кућу Onyx.
Након дебија са Државном опером из Хановера и Иваном Репушићем, као и са Симфонијским оркестром из Мелбурна под управом Јука-Пеке Сарастеа у прошлој сезони, Дејан Лазић дебитовао је у 2019/2020. години са Шпанским националним оркестром из Мадрида под диригентском палицом Кшиштофа Урбанског. Остали истакнути догађаји укључују позиве за наступе са Оркестром Флориде, Симфонијским оркестром Индијанаполиса, на фестивалу Mostly Mozart, Националним оркетром из Лила и Симфонијским оркестром РТВ Словеније. Одржао је турнеју са Аустралијским камерним оркестром и Холандским камерним оркестром. Концертна турнеја по Јужној Америци са Камерним оркестром из Штутгарта планирана је за наредну сезону. Дејан Лазић ће радити са диригентима као што су Михаел Франсис, Гордан Николић, Росен Миланов, Кшиштоф Урбански и Јан Виљем де Вринд. Камерни концерти и реситали воде га у Хонг Конг и на фестивале као што су Фестивалска академија у Будимпешти, фестивал Мењухин у Гштаду, Шубертијада и фестивал Сториони у Ајндховену. У овој сезони његови партнери у камерној музици су Џошуа Бел, Сол Габета, Андреас Отензамер и Бењамин Шмит.
Композиције Дејана Лазића такође добијају све већа признања. Године 2015. музичка издавачка група Сикорски ангажовала га је као композитора. Његов аранжман Брамсовог виолинског концерта за клавир премијерно је изведен са Симфонијским оркестром Атланте и Робертом Спаном 2009. године и имао је велики успех на Би-Би-Си Промс, у Концергебау Амстердам, Ускршњем фестивалу у Хамбургу, Шопеновом фестивалу у Варшави, у Северној и Јужној Америци и Јапану. Од премијере на музичком фестивалу у Аспену 2014. године, Лазић често изводи свој Клавирски концерт у истарском стилу, оп. 18. Његово прво веће оркестарско дело, тонска поема под насловом Моцарт и Салијери (по драми Александра Пушкина), оп. 21, наручили су и премијерно извели Симфонијски оркестар из Индијанаполиса под управом Кшиштофа Урбанског, а објављене су и његове Каденце за Бетовенове клавирске концерте бр. 1 – 4 и Хајднове клавирске концерте бр. 4 и 11. Лазићева најновија адаптација Моцартовог Rondo Concertante за клавир и оркестар (по угледу на трећи став из Моцартове Сонате за клавир у Бе-дуру, К 333) премијерно је изведена у 2018. године на фестивалу Mostly Mocart у Сан Дијегу, САД, са Фестивалским оркестром Mostly Mocart којим је дириговао Михаел Франсис. Са четири друга композитора Лазић је компоновао дело Der Forellenteich (Рибњак пастрмки), које је објављено на ЦД-у у октобру 2018. године, а затим изведено на разним фестивалима у Немачкој и Финској. Лазић тренутно ради на својој Кинеској фантазији за виолину и оркестар оп. 22. Његов S.C.H.E.rzo за оркестар, оп. 25, поруџбина Симфонијског оркестра из Индијанаполиса, премијерно је изведен под диригентском палицом Кшиштофа Урбанског 2020. године.
Дејан Лазић рођен је у Загребу у Хрватској, у породици музичара. Одрастао је у Салцбургу, где је на Моцартеуму студирао кларинет, клавир и композицију. Поред значајног утицаја Петра Етвеша, сусрет са Золтаном Кочишем и Имреом Рохманом на Бартоковом фестивалу у Мађарској био је пресудан за његову уметничку каријеру.
Дејан Лазић живи у Амстердаму.