БГФ ❤ ТАСУ

У част вољеног Ивана Тасовца приређујемо посебан догађај обновом Приче о војнику Игора Стравинског из 2021. године, која укључује упечатљиве видео материјале у којима је глумио Тасовац.

Када је пре четири године Београдска филхармонија припремила сасвим ново читање Приче о војнику, Иван Тасовац је био у трострукој улози војника, ђавола и наратора. Чувајући успомену на њега, присећамо се Тасовчевих јединствених талената обновом ове музичко-сценске сензације, а у улогама овога пута су две глумице – Дубравка Ковјанић и Владислава Ђорђевић које се придружују првобитном дрим-тиму.

У аутентичном тумачењу Приче о војнику, редитељ Никола Завишић комбинује видео материјале, нарацију на сцени и плес. Концертмајстор Београдске филхармоније Тијана Милошевић предводи музички део екипе коју чини Михаило Саморан (кларинет), Сава Ђурић (фагот), Слађан Цвејић (контрабас), Јован Савић (труба), Ричард Вилер (тромбон), Милорад Балић (перкусије). Извођачима на сцени се придружује Уна Ђелошевић, глумица и плесачица, а учесници на пројекту су такође костимографкиње Суна Кажић и Петра Фотез, видео артист и монтажер Филип Д. Микић, док је Сањин Ћоровић је задужен за техничку продукцију.

Тон-мајстор и монтажа звука: Матија Месарош
Сниматељ: Марко Миловановић
Режија и адаптација текста: Никола Завишић

Карте по цени од 2.500 динара улазе у продају 15. септембра у 10ч на филхармонијској благајни као и онлајн путем нашег веб-сајта.

У сећање на Ивана Тасовца приређујемо обнову Приче о војнику Игора Стравинског која укључује видео материјал из 2021. године. Када је пре четири године Београдска филхармонија припремила сасвим ново читање Приче о војнику, Иван Тасовац је био у трострукој улози војника, ђавола и наратора. Чувајући успомену на њега, у новој верзији овог музичко-сценског дела, присећамо се његових бројних и разноврсних талената.

Прича о војнику Игора Стравинског (1882-1971) настала је 1918. године, током композиторовог егзила у Швајцарској. Премијерно је изведена 28. септембра исте године у Општинском позоришту у Лозани, под управом Ернеста Ансермеа, са великим успехом. Аутор либрета на француском језику, базираног на руској народној бајци, је швајцарски писац Шарл Фердинанд Рами. Стравински је дело написао за септет који чине виолина, контрабас, кларинет, фагот, корнет, тромбон и удараљке. Разлог за овако мали састав је недостатак музичара који су углавном били мобилисани, те је Стравински у договору са Рамијем направио музику за комад крајње сведене сценографије, погодан за турнеје и извођења у малим дворанама. Стравински је убрзо потом приредио и свиту, која је концертно изведена 1920. године у Лондону, а на сцени је поново постављена тек четири године касније, када је изведена у Берлину, Паризу, Франкфурту и Висбадену.

Ликови приче у два дела која је, према композиторовом упутству, играна, певана и рецитована, су Војник, Ђаво и Наратор, као и неколико мањих споредних. Улогу Принцезе тумачи играчица која је неми лик.

Прича говори о војнику Јосифу који продаје своју виолину (заправо своју душу) Ђаволу, у замену за књигу која садржи догађаје који ће се одвијати у будућности и уз помоћ које ће стећи неизмерно богатство. Вођен добрим и лошим саветима Наратора и Ђавола, виолину губи на превару. Пошто је поставши богат изгубио све до чега му је стало, војник схвата да материјалне ствари заправо немају никакву вредност и покушава да поврати оно што је некада имао. Јосиф успева да врати виолину изазивајући Ђавола на партију карата коју зна да не може да добије. Губи сав новац, али добија натраг своју душу и заслужује љубав Принцезе. Коначно, војник се кришом још једном враћа у родни крај, желећи да види мајку, и тиме крши једини услов тешко освојене слободе. Приближавајући се свом селу, војник поново среће Ђавола који га чека, свирајући виолину. Јосиф погнуте главе, полако и без отпора, одлази са Ђаволом.

Асја Радоњић

Спонзор догађаја