Проглашена за ненадмашну музичарку од стране листа Le Figaro, Анастасија Кобекина осваја публику својом изузетном музикалношћу, вишеслојним интерпретацијама и харизматичним сценским наступом. Добитница је награде Ленард Бернстин за 2024. годину.

У мају 2023. године, Анастасија је потписала ексклузивни уговор са издавачком кућом Sony Classical. Њен дебитантски албум Венеција објављен је у фебруару 2024. године, након чега је, у октобру исте године, награђена престижним признањем Opus Klassik. Њен наредни албум, са соло свитама за виолончело Јохана Себастијана Баха, објављен је у септембру 2025. године, док је у фебруару 2025. године, немачки јавни сервис АРД емитовао четвороделни документарни филм о њој, под насловом Anastasia Kobekina: Jetzt oder nie (Сада или никад).

Године 2024. одржала је свој на далеко хваљени дебитантски наступ на фестивалу BBC Proms са Чешком филхармонијом, под диригентском палицом Јакуба Хруше, изводећи Концерт за виолончело Антонина Дворжака. Током 2025. године, враћа се у Ројал Алберт Хол са још два наступа: 8. августа у програму Од сумрака до свитања (From Dark Till Dawn), чији је куратор Ана Лапвуд, и 10. септембра са Првим концертом за виолончело Дмитрија Шостаковича, уз Симфонијски оркестар шкотског Би-Би-Си-ја под вођством Делијане Лазарове.

Године 2024., била је уметница у фокусу музичког фестивала Рајнгау, док је 2025. године била резиденткиња на фестивалима Фестшпиле Мекленбург-Ворпомен као и Бетовенов фестивал у Бону.

Најважнији наступи у сезони 2025/26 укључују концерте са Чешком филхармонијом под вођством Семјона Бичкова, Концертхаус оркестром из Берлина под диригентском палицом Ивана Фишера, Немачком камерном филхармонијом из Бремена, Махлер камерним оркестром, Краљевским филхармонијским оркестром, Филхармонија оркестром, Филхармонијом Би-Би-Си радија и ансамблом Академије Светог Мартина у пољима.

Poseban vrhunac biće svetska premijera novog koncerta za violončelo kompozitora Brajsa Desnera, napisanog upravo za Anastasiju.

Кобекина је наступала у најзначајнијим концертним дворанама и на чувеним фестивалима широм света, укључујући Виигмор Хол, Концертгебау у Амстердаму, Линколн центар, Концертхаус у Бечу, Берлинску филхармонију, Тонхале у Цириху, Елбфилхармони у Хамбургу, Фестивал Менухин у Гштаду, Музички фестивал Шлезвиг-Холштајн, Музички фестивал Рајнгау, Бетовенфест у Бону, Фестшпиле Мекленбург-Ворпомен и Вербије фестивал.

Sarađivala je sa istaknutim dirigentima kao što su Semjon Bičkov, Pavo Jarvi, Jakub Hruša, Kšištof Penderecki, Hajnrih Šif, Omer Meir Velber, Vasilij Petrenko i Šarl Ditoa.

Анастасија је добитница награда на међународним такмичењима, укључујући Међународно такмичење Чајковски (2019) и Енеску (2016). У периоду од 2018. до 2021. године била је проглашена за Би-Би-Си-јеву уметницу нове генерације, а 2022. године била и награђена наградом Траста Борлети-Буитони.

Рођена у Русији, Анастасија је почела да свира виолончело са четири године. Студирала је у Немачкој код Франса Хелмерсена и Јенса-Петера Мајнца, у Паризу код Жерома Перноа, а усавршавала се и на барокном виолончелу на студијама код Кристин фон дер Голц у Франкфурту. Наступа на виолончелу Bonamy Dobree-Suggia iz 1717. године, које је израдио Антонио Страдивари, а које јој је великодушно уступила фондација Stradivari Habisreutinger-Huggler-Coray.