Ана Цибулева, коју часопис Грамофон описује као оличење врхунског пијанизма и интелигентне музикалности, винула се на међународну сцену 2015. године, када је освојила Прву награду на чувеном Међународном пијанистичком такмичењу у Лидсу. Њена победничка интерпретација наишла је на одушевљење критике, а магазин Internation Piano истакао је да такав ниво музикалности и уметничке зрелости није виђен још од тријумфа Мареја Пераје 1972. године.

Цибулева данас редовно наступа у најважнијим светским метрополама, али су њени музички почеци били знатно скромнији. Рођена 1990. године, одрасла је у малом планинском селу Нижњи Архиз са свега 500 становника, у Карачајево-Черкеској Републици на Кавказу. Окружена лепотом нетакнуте природе, још тада је пронашла инспирацију у свом окружењу, што се и данас осећа у њеном специфичном извођачком стилу: дубоко интимном и изражајном, којим уме да увуче слушаоца у лични, готово приватни простор свог музицирања, чак и у највећим концертним салама. Њен снимак Комплетни Дебисијеви Прелиди: Визуелни албум (Јутјуб, 2023) верно дочарава ту поетску и сугестивну музичку димензију.

Од тих скромних почетака, Ана Цибулева је остварила тријумфалне реситале на неким од најпрестижнијих светских сцена: Концертгебауу у Амстердаму, ККЛ у Луцерну, Палати лепих уметности у Бриселу, Луксембуршкој филхармонији, Шангајском центру оријенталне уметности, циришком Тонхалеу и лондонском Вигмор Холу.

Недавни и предстојећи концертни ангажмани Ане Цибулеове укључују соло наступе са оркестрима као што су Дортмундска филхармонија, Симфонијски оркестар Франкфуртског радија, Симфонијски оркестар из Луцерна, Филхармонија Северозападне Немачке, Оркестар Екстремадуре, Краљевска филхармонија из Ливерпула и оркестар Метрополитен из Токија. Имала је част да сарађује са угледним диригентима као што су Ален Алтиноглу, сер Марк Елдер, Џонатон Хејворд, Михал Нестеровиц, Јуриј Темирканов, Кшиштоф Урбански и Данкан Ворд.

Цибулева је потписала вишегодишњи уговор са издавачком кућом Signum Classics, а њен најновији албум из 2024. године доноси Дебисијеве Прелиди. Прво своје издање за ову издавачку кућу снимила је 2021. године – Брамсов Концерт за клавир и оркестар бр. 2, са Немачким симфонијским оркестром из Берлина и диригенткињом Рут Рајнхарт. Критике су биле изузетно похвалне: Грамофон га је оценио као поетски лиричан израз, испуњен топлином и елеганцијом, док је Би-Би-Сијев Музички магазин забележио да Ана Цибулева показује дубоку емпатију за тиху патњу скривену у сржи Брамсове музике – страсно, префињено, хипнотишуће. Године 2022, снимила је светску премијеру новог концерта за клавир писаног по њеној поруџбини, са Лондонским симфонијским оркестром под диригентском палицом Марин Алсоп.

Прве часове клавира Цибулева је имала са мајком у шестој години, а са девет година је уписала Музичку школу Шостакович у Волгодонску. Већ са 13 година наставила је школовање у московској Централној музичкој школи, а затим и на московском Државном конзерваторијуму Чајковски, у класи чувене професорке Људмиле Рошчине.  Током тих година, освојила је бројне награде, укључујући Гран при на Међународном такмичењу Емил Гиљелс 2013. године, као и високе награде на међународним клавирским такмичењима у Хамамацуу 2012. и Такамацуу 2014. године.

По завршетку конзерваторијума 2014. године, где је добила признање за најбољег студента генерације, Цибулева је наставила усавршавање код Клаудија Мартинеса-Менера на Музичкој академији у Базелу. Током тог периода, развила је интензивно интересовање за немачки романтизам, чија је кулминација била њена победничка интерпретација Брамсовог Концерта за клавир бр. 2 у на Међународном клавирском такмичењу у Лидсу 2015. године, уз оркестар Хале и диригента сер Марка Елдера. Од тада, успешно комбинује међународну концертну каријеру са жељом за непрекидним усавршавањем – недавно је завршила и постдипломске студије на Московском конзерваторијуму Чајковски. Захваљујући свом елану, виртуозности и емотивној искрености (International Piano Magazine), Ана Цибулева убрзано стасава у једну од водећих пијанисткиња своје генерације, за коју италијански APE Musicale тврди да је предодређена да постане светска пијанистичка звезда.

Упркос светском успеху, Цибулева остаје доследна вредностима из детињства. Године 2022, покренула је сопствени фестивал – АлтерСоно – у свом родном крају, у пределима међу планинама, рекама и храмовима из 10. века (где се данас налази и највећи светски свемирски телескоп). Спајајући музику, науку, свемир и људе, фестивал окупља уметнике и публику у заједничком истраживању сфера уметности, науке и хуманизма – теме које су Ани посебно блиске.

Ана Цибулева је поносан члан породице Yamaha уметника, и изражава огромну захвалност овој компанији за њихову дугогодишњу подршку и поверење.