Концертом под називом „У славу хероја“, Београдска филхармонија је синоћ на Коларцу приредила дубоко емотивни опроштај од Габријела Фелца, недавно преминулог шефа-диригента. Оркестар је начинио незапамћени подвиг тако што је самостално одсвирао Прелид из Вагнерове опере „Тристан и Изолда“ и Бетовенову симфонију „Ероику“, показавши сву своју грандиозност као заслугу и вечну заоставштину вољеног шефа-диригента, уписаног златним словима у филхармонијску историју.

Најпотресније стајаће овације и десетоминутни аплаузи гануте публике, испратили су дирљив и величанствени концертни опроштај приређен у Фелцову част. Кроз сузе и ноте, Београдска филхармонија се опростила од непоновљивог шефа-диригента, концертом на који би он био изузетно поносан. Иако без њега за диригентским пултом, Фелцово присуство је било готово опипљиво. Следећи бројне и детаљне упуте шефа-диригента уткане дубоко у њих, филхармоничари предвођени концертмајстором Мишом Андрушченком, скоро да су могли јасно да виде свог маестра пред собом. Бројна публика у препуном Коларцу, која је Фелца волела и дубоко ценила као уметника и човека, такође је сагласна у јединственом утиску и необичном осећању свеприсутности његовог енергичног духа.

Херојским подвигом, незабележеним у светској историји музичког извођаштва, да се у пуном оркестарском саставу без диригента одсвира Вагнеров Прелид из Тристана и Изолде, започео је филхармонијски опроштај. Чувени „Тристанов акорд“, најпознатији симбол вечите чежње у историји музике, био је снажна порука љубави за Габријела и сећање на маестрално извођење ове опере у интегралној верзији под Фелцовом палицом у фебруару ове године.

Грандиозна „Ероика“ Лудвига ван Бетовена, „посвећена успомени на великог човека“, носила је слојевиту симболику целокупног животног и професионалног пута Габријела Фелца, одражавајући специфичну уметничку естетику коју је уткао у извођачки профил Београдске филхармоније. Нјегово тумачење ове симфоније резултирало је једним од најаутентичнијих извођачких домета оркестра и Фелца. Вечерашњим извођењем Београдска филхармонија је демонстрирала сву своју снагу, извођачко умеће, храброст и јединство – од енергичног првог става, преко чувеног посмртног марша одсвираном и одслушаном у сузама, до глориозног финала који је показао сву силину овог оркестра.

Између две композиције био је приказан краћи документарни филма аутора Милана Шкундрића о дубоко емотивној вези шефа-диригента са оркестром и целокупном српском културом. Потресна лепота пратила је цео концерт под називом „У славу хероја“, као одраз Фелцове величине и заслуге. Након више од сто заједнички концерата, он је од свих музичара Београдске филхармоније вечерас направио велике хероје чији се подвиг уписује у историју, као нови филхармонијски искорак на који би Габријел Фелц био истински поносан.