Француски диригент Александар Блох привукао је пажњу међународне јавности након што је 2012. године освојио прву награду на такмичењу Донатела Флик за дириговање, чиме је започео блиску и трајну сарадњу са Лондонским симфонијским оркестром. Цењен због своје музикалности, ентузијазма и енергије, дебитовао је са великим успехом са чувеним Краљевским Концертгебау оркестром, када је у последњем тренутку заменио Мариса Јансонса.

Међу његовим скоријим и предстојећим гостујућим наступима налазе се: оркестар Филхармонија у Лондону (у мају 2024. заменио је Сантуа Матијаса Роувалија), Ротердамска филхармонија, Израелска филхармонија, Државна филхармонија у Дрездену, Филхармонијски државни оркестар из Хамбурга, Хале оркестар из Манчестера, Симфонијски оркестар града Бирмингема, Холандска филхармонија, Симфонијски оркестар из Борнмута, Европски омладински оркестар (на турнеји), Симфонијски оркестар из Дизелдорфа, Филхармонија Жорж Енеску из Букурешта, Musikkolegium из Винтертура, Аустралијски омладински оркестар, Филхармонија из Сеула, Симфонијски оркестар Би-Би-Сија из Велса, Филхармонија из Осла, Немачки симфонијски оркестар из Берлина, Шкотски камерни оркестар, ансамбл Краљевска северна симфонија, Краљевска филхармонија из Ливерпула, Филхармонијски оркестар Радија Француске, Немачка камерна филхармонија из Бремена, Национални оркестар Француске, Филхармонија из Ванкувера, Луксембуршка филхармонија, Симфонијски оркестар из Аделајда, Бриселска филхармонија, Гирцених оркестар из Келна, Камерни оркестар из Лос Анђелеса, Симфонијски оркестар из Јуте, као и Национални центар за извођачке уметности (NCPA) у Пекингу и Симфонијски оркестар романске Швајцарске.

Подједнако успешан и на оперској сцени, Блох сарађује са Баварском државном опером у Минхену, где је дириговао у две продукције током сезоне 2024/25, затим и са Немачком опером на Рајни у Дизелдорфу, Немачком опером у Берлину, Операма у Лилу и Лиону.

Од 2016. до 2024. године, Блох је био на позицији музичког директора Националног оркестра из Лила. За време његовог мандата, оркестар је доживео значајан развој како у уметничком погледу, тако и у погледу своје улоге у широј заједници. Током овог периода, Блох је изводио широк и разноврстан репертоар – целокупне симфоније Густава Малера, већину балета Стравинског, велике француске и немачке симфоније, као и камерне композиције класичних мајстора попут Бетовена, Моцарта, Хајдна, Менделсона и Шумана. Као посвећен промотер савремене музике, у оркестар је довео неке од најузбудљивијих композитора данас, попут Магнуса Линдберга, Џорџа Бенџамина и Тјерија Ескеша, који су били резиденцијални уметници или учесници фестивала.

Као иноватор и на сцени и ван ње, покретао је бројне пројекте усмерене ка привлачењу нове публике, са програмима попут Мисе Бернштајна, операма Кармен, Тоска, Ловци бисера, Лепа Јелена, Боеми, као и концертима за младе и савременим концертним форматима. Под Блоховим вођством, Национални оркестар из Лила је 2020. године био номинован за престижну Грамофонову награду Оркестар године, и често је остваривао сарадње са различитим издавачким и медијским кућама попут Alpha Classics/Outhere, Пентатон, televizija Меzzо, радио France Musique и др.

Сарађивао је са бројним међународно признатим солистима као што су: Франк-Петер Цимерман, Пјер-Лоран Емар, Патриција Копачинскаја, Миша Мајски, Жан-Ив Тибоде, Сол Габета, Жан-Гијен Кејра, Стивен Исерлис, Шерон Кам, Алис Сара-От, Немања Радуловић, Вероника Еберле, Вероник Жанс и Гзавије де Местр.

Александар Блох је некадашњи главни гостујући диригент Симфонијског оркестра из Диселдорфа, а каријеру је започео као добитник АДАМИ награде за нове младе таленте и стипендиста чувеног Тенглвуд фестивала. Тамо су га приметили и подржали великани попут Мариса Јансонса, Шарла Дитоаа, Пјера Булеза, Бернарда Хајтинка, Сер Марка Елдера и Есе-Пеке Салонена.