Кристијан Тецлаф је један од најтраженијих виолиниста данашњице и један од најузбудљивијих музичара на светској сцени класичне музике. Његови концерти често се претварају у дубоко егзистенцијално искуство како за извођача, тако и за публику – добро позната дела изненада се приказују у потпуно новом светлу.

Поред најпознатијих дела виолинске литературе, Тецлаф радо изводи и заборављена ремек-дела попут Концерта за виолину Јозефа Јоакима или Концерта бр. 22 Ђованија Батисте Вијотија, савременика Моцарта и Бетовена. Непрестано проширује свој репертоар и активно се посвећује и савременој музици, попут Концерта за виолину Јерга Видмана, који је премијерно извео 2013. године. Његов репертоар је изузетно богат и разноврстан, а годишње одржи око 100 концерата. Од 2023. године, уметнички је директор Фестивала Шпанунген у Хајмбаху.

У сезони 2024/25 Кристијан Тецлаф је наступао са бројним оркестрима, међу којима су: Симфонијски оркестар из Чикага (дириговао Афкхам), Симфонијски оркестар из Сент Луиса (Сторгердс), циришки Тонхале (Паво Јарви), Симфонијски оркестар Берлинског радија (Афкхам), Симфонијски оркестар Франкфуртског радија (Гарднер), Симфонијски оркестар из Сеула (Линту), Филхармонија из Бергена (Емељаничев), Симфонијски оркестар Финског радија (Колон) и Симфонијски оркестар романске Швајцарске (Гати). Као цењени гостујући солиста, наступа са Лондонском филхармонијом у Белгији и Холандији, са Камерном академијом из Потсдама у шест немачких градова, као и са Симфонијским оркестром Јомиури Нипон у Јапану, Немачкој и Енглеској.

Кристијан Тецлаф редовно бива позиван на резиденцију код великих оркестара и институција – међу којима су Берлинска, Дрезденска и Сеулска филхармонија, као и чувени Вигмор Хол у Лондону, где је током сезоне 2021/22 био уметник у фокусу. Током сезоне 2022/23, био је истакнути уметник Лондонског симфонијског оркестра, док у сезони 2024/25 добија статус уметника у фокусу на музичком фестивалу Рајнгау и резиденцију са Камерном академијом из Потсдама.

Кристијан Тецлаф је наступао са готово свим најзначајнијим светским оркестрима: Берлинском и Бечком филхармонијом, Њујоршком филхармонијом, оркестром Концертгебау из Амстердама и свим водећим лондонским оркестрима. Сарађивао је са легендарним диригентима као што су Серђу Челибидаке, Бернард Хајтинк, Лорин Мазел, Курт Мазур и Кристоф фон Дохнањи, као и са водећим уметницима попут Карине Канелакис, Данијела Хардинга, Пава Јарвија, Владимира Јуровског, Андриса Нелсонса, Сер Сајмона Ретла, Франсоа-Гзавијеа Рота, Робина Тићатија, Еса-Пеке Салонена, Мајкла Тилсона Томаса, Барбаре Хениген, Еда Гарднера, Инга Мецмахера и Кента Нагана.

Још 1994. године, Кристијан Тецлаф је, заједно са својом сестром, виолончелисткињом Тањом Тецлаф, основао гудачки квартет Тецлаф. Камерна музика му је подједнако важна као и солистичке активности, те сваке године одлази на бар једну турнеју са квартетом. Током претходне сезоне, квартет је имао концерте у дворанама Берлинске и Хамбуршке филхармоније, Вигмор Холу у Лондону, Луксембуршкој и Келнској филхармонији, као и у САД (у Њујорку, Сан Франциску, Јејл универзитету и др.). Њихов албум је 2015. године награђен признањем Diapason d’Or, док је трио са Ларсом Фогтом и Тањом Тецлаф био номинован за Греми награду 2016. године. Њихов последњи снимак Шубертових дела, објављен након Фогтове смрти, овенчан је наградом Опус Класик за најбољи камерни албум у 2023. години. Претходне сезоне, Кристијан Тецлаф се придружио Кивели Деркен у Јапану где наступају као дуо, а заједно са његовом сестром Тањом Тецлаф наступили су као клавирски трио у Вигмор Холу.

Кристијан Тецлаф је добитник бројних признања за своје снимке, укључујући Награду немачких музичких критичара и Diapason d’Or (2018), као и MIDEM (2017). Посебно место заузима његова интерпретација Бахових соната и партита, које је снимио по трећи пут 2017. године – магазин The Strad описао је ово издање као пажљив и живописан одговор на лепоту Бахових сола. Издавачка кућа Ondine 2019. године објавила је његове снимке Концерата за виолину Бетовена и Сибелијуса, а 2022. године и Брамса и Берга. Оба издања снимљена су са Немачким симфонијским оркестром из Берлина под диригентском палицом Робина Тићатија.

Рођен је 1966. у Хамбургу, а данас са породицом живи у Берлину. Поред невероватне виртуозности на виолини, постоје и три кључна принципа која Тецлафа чине јединственим музичарем: дословна интерпретација музичког текста, разумевање музике као језика пуног изражајних нијанси, и тумачење великих дела као прича о суштинским људским искуствима.

Кристијан Тецлаф настоји да што дубље проникне у музички текст – без ослањања на уобичајене техничке пречице на виолини – чиме често открива нова значења и изражајна богатства чак и у добро познатим делима. Као виолиниста, Тецлаф покушава да што дубље урони у дело – и управо то, парадоксално, његовим интерпретацијама даје снажан лични печат.

Такође, његово музицирање је попут говора – Кристијан Тецлаф кроз виолину проговара разноликим изражајним средствима, не тежећи искључиво да постигне савршену хармонију или виртуозност.

Изнад свега, међутим, он велика дела музичке историје доживљава и преноси као приче засноване на личном искуству композитора. Велики композитори су у својој музици осветљавали најинтензивнија осећања – екстатичну срећу, дубоке кризе, егзистенцијалне борбе. Као уметник, Тецлаф истражује управо те границе осећања и музичког израза. Многе композиције баве се ничим мањим од самог живота и смрти, а његова мисија је да то пренесе публици.

Важно је поменути да је Тецлаф годинама свирао у омладинским оркестрима. На Музичкој академији у Либеку имао је срећу да у Уве-Мартину Хајбергу пронађе педагога за кога је интерпретација била кључ за овладавање техником, а не обрнуто.

Кристијан Тецлаф свира виолину коју је израдио немачки градитељ инструмената Петер Грајнер, и редован је професор на чувеној Кронберг академији.

Живи у Берлину са супругом, фотографкињом Ђорђом Бертаци и њихово троје деце.