Списак бр. 2, поред нових , наводи и делове већ познатих слика хаоса из композиција Хелијум у малој кутији (1991) за гудачки оркестар, Шест сцена – коментара за три виолине и гудаче (2001) и Ко је убио галеба? за дванаест виолончела (2005). Варљива лепота звучних слика, које се наводе, ставља се овде у „реалнији“ контекст – Бошов (Hieronymus Bosch) чудесни Пакао из Врта уживања, који је (не)обичан, (не)објашњив, али добро организован и свакодневно се мења и допуњује. Врт уживања припада и једном од спискова које је Умберто Еко (Umberto Eco) наводи у својој књизи Бесконачни спискови (La vertigine della lista, 2009). У том паклу звучне скулптуре као што су Антигона у Њујорку, Бановић Страхиња или Каролина Нојбер (из позоришних представа Боре Драшковића и Никите Миливојевића) показују своје друго лице, а њихова једноставност више није тако наивна и искључива, јер звук, који их окружује, указује на другачију природу и смисао њиховог постојања.
 
Зоран Ерић

Програмски коментари
 
Галерија фотографија
 
БЛОГ
Кристина Угрин – Делинквенти дисонантног доба
Ања Гњатовић – Вечерас ништа није оно што јесте
 
КРИТИКА
Зорица Којић – Спиритуалност новог века (Данас)