Реч талус, иначе термин из ботанике, је назив за тела организама на којима се не разликују биљни органи – корен, стабло, лист. То су организми попут гљива и маховина, али и лишајева које сам заправо имао на уму када сам композицији давао име.
 
Конкретније, наслов Талус се односи на оне лишајеве које можемо срести на великим надморским висинама, на оне разнобојне и јарке лишајеве који живе на голим стенама по планинским крајолицима и који су најупечатљивији хроничари оног живота и оног времена који као да се на другачији, себи својствен и од нас скривен начин одвијају унутар анимистичких светова планина и брда.
 
Талус, каталог оронима за симфонијски оркестар је музика о свим оним асоцијацијама које се побуђују на помисао о далеким и неприступачним планинским масивима. То је музика која пева о оном тихом узбуђењу које нам пружају призори фантастичних галерија кречњачких и доломитских формација. То је музика која води у оно усхићење изазвано самим поменом постојећих и још непостојећих оронима – имена планинских венаца и њихових врхова: Минин богаз, Бандијерна, Миџор, Бабин зуб, Проклетије, Комови… Таква имена зраче поетиком проистеклом из паганске духовности и сујеверја и она говоре о неким прадавним спознајама света у каквом су била могућа “веровања по којима се на врховима брда небо ослања на земљу.”
 
Драшко Аџић

 
Програмски коментари
 
Галерија фотографија
 
БЛОГ
Игор Каранов – Драги Иване,
Иван Токин – Драги Игоре,
 
КРИТИКА
Зорица Којић – Грандиозни обриси