Клавирски концерт бр. 4, изведен је, између осталог, на чувеном маратону Бетовенових композиција, 1807. године, а као солиста је наступио аутор. На концерту Београдске филхармоније ће, након неколико година паузе, наступити најуспешнији српски пијаниста интернационалне репутације, Александар Маџар. Други став Бетовеновог концерта спада међу најлепше у литератури и доводи се у везу причом о Орфеју и Еуридици: сцена у којој се Орфеј  налази у паклу и тражи Еуридику, представља један од врхунаца Бетовеновог стваралаштва, како у уметничком, тако и у виртуозном смислу. Ову композицију програмски уоквирују једно стилски блиско и једно потпуно различито дело – одломци Шубертове сценске музике Розамунда и Седма симфонија Прокофјева.