Бетовенова смрт, 1827. године, представља прекретницу у историји музике. Наредне године у Паризу су почела да се изводе дела овог композитора, до тада потпуно непознатог француској публици, која су довела до истинске музичке револуције. Симфонијски оркестар први пут је добио диригента, који истовремено није био члан оркестра; публика је била стављена пред озбиљан изазов, слушајући најсавременија дела, а музичка критика је доживела озбиљан процват. Поред тога, један млади композитор, Хектор Берлиоз схватио је да инструментална музика може бити подједнако значајна као и сценска. Тако је 1830. године настало једно од најзначајнијих дела програмске музике, Фантастична симфонија, у великој мери подстакнута Бетовеновим стваралаштвом.