Последњи аутор кога ћемо у оквиру овог концертног циклуса поставити у релацију са Бетовеном је Густав Малер. Из његових писама сазнајемо да је током компоновања Пете и Шесте симфоније у свом летњиковцу, Малер код себе имао само партитуре Баха, Бетовена и Вагнера, што много говори о утицају ових аутора на његово стваралаштво. И нешто очигледније, начин на који Малер користи мотив триоле у својој Петој симфонији, исти је као и онај у Бетовеновој Симфонији бр. 5.  Овом ремек делу претходи музика Лудвига ван Бетовена: увертира Прометеј и две романсе за виолину и оркестар.