Јоханес Брамс био је истински опчињен Бетовеновом музиком и стварао је под његовим великим утицајем, али је то за њега истовремено представљало велики притисак. Због тога је често говорио да иза себе стално чује Бетовенове кораке, што га је спутавало и у настојањима да напише своје прво симфонијско дело. За то му је требало читавих двадесет година, а два клавирска концерта су представљала неку врсту припреме за симфонијски првенац. Премијера Првог клавирског концерта изазвала је скандал и згражавање публике у Лајпцигу, управо због претераног уплива симфонијског у концертантни жанр. Због тога, Брамсови клавирски концерти представљају значајну карику у ланцу развоја симфоније од Бетовена до Брамса.

Представник Друге бечке школе, Арнолд Шенберг, који је стварао почетком 20. века, такође је у свом уметничком развоју био инспирисан Бетовеном, и посредно Брамсом. Радећи на оркестрацији Брамсовог Клавирског квартета, покушавао је открије ово дело у симфонијском стилу, тако правећи референцу на опусе Бетовена и Малера.