{"id":25529,"date":"2019-06-20T12:00:46","date_gmt":"2019-06-20T11:00:46","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bgf.rs\/?p=25529"},"modified":"2019-06-20T12:03:12","modified_gmt":"2019-06-20T11:03:12","slug":"koncert-po-misjoj-meri","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/","title":{"rendered":"Koncert po mi\u0161joj meri"},"content":{"rendered":"\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Najve\u0107i eksperiment Volta Diznija<\/strong><br><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><em>Volt Dizni je planirao kratkometra\u017eni crtani koji\n\u0107e Mikija Mausa ponovo vinuti u zvezde. Onda se dogodila \u201eFantazija\u201c kojoj se\nniko nije nadao<\/em><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Nije\nto bio prvi put da se na njegovu zamisao gledalo s \u010du\u0111enjem i nevericom. Naprotiv,\nu tome je ve\u0107 bilo izvesne doslednosti. Najpre su se pitali \u0161ta \u0107e crtanom\nfilmu zvuk. Potom je uvo\u0111enje boje izgledao suvi\u0161no. A onda je u o\u010dima\nholivudske \u0161tampe produkcija \u201eSne\u017eane i sedam patuljaka\u201c progla\u0161ena \u201eludo\u0161\u0107u\u201c\nkoja \u0107e, verovalo se, svog idejnog tvorca verovatno odvesti u propast. Jer ko\nbi, uostalom, \u017eeleo da gleda crtani film koji traje skoro sat i po? Ispostavilo\nse \u2013 gotovo svi. Nakon premijere u decembru 1937. neodoljive patuljke i ljupku\nSne\u017eanu su od njujor\u0161kih avenija do beogradskog Terazija obo\u017eavali i deca i\nodrasli, a prvi dugometra\u017eni animirani film postao je i najgledanije ostvarenje\nu dotada\u0161njoj istoriji kinematografije. Volt Dizni je imao svega 36 godina i nalazio\nse na krovu sveta koji je kona\u010dno poverovao u njegova \u010duda.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">A\non mu je ve\u0107 pripremao naredno. Ni neslu\u0107ena slava ni astronomski prihodi s\nblagajni nisu mogli da skrenu njegov \u017eivotni fokus s uzdizanja animaciije na\npijedastal gde su ve\u0107 stajale druge umetni\u010dke forme. Samo deceniju ranije\nnjegov Miki Maus je oma\u0111ijao planetu i doneo prvo veliko priznanje crtanom filmu,\nkoji je Dizni u narednim godinama nastavio da usavr\u0161ava serijalom \u201eSili\nsimfonije\u201c gde je svu radnju postavio prema muzici tako da slika i zvuk budu objedinjeni\nu neraskidivu celinu. Upravo u tim mini-mjuziklima mesto su na\u0161la legendarna \u201eTri\npraseta\u201c, kao i Paja Patak koji je nakon debija u \u201eMudroj koki\u201c 1934. bacio u\nsenku do tada neprikosnovenog Mikija.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Dizni\nje zato ve\u0107 du\u017ee vreme razmi\u0161ljao kako da reanimira svoj mi\u0161oliki alter-ego. Pa\u017enju\nsu mu privukli Geteova pesmu \u201e\u010carobnjakov \u0161egrt\u201c i istoimeno delo francuskog\nkompozitora Pola Dika, te je odlu\u010dio da ih iskoristi kao osnovu za specijalni\nkratkometra\u017eni crtani kojim \u0107e, verovao je, Mikija vratiti me\u0111u vode\u0107e gluma\u010dke\nzvezde. U jednom restoranu u Holivudu slu\u010dajno je sreo Leopolda Stokovskog,\nproslavljenog dirigenta i upravnika Filadelfijske filharmonije, i prepri\u010dao mu ideju.\nEkscentri\u010dni Stokovski, ina\u010de veliki po\u0161tovalac Diznijevog rada, odu\u0161evljeno je\npristao da bez nadoknade u\u010destvuje u neobi\u010dnom poduhvatu.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">S\nre\u010di na dela pre\u0161lo se ve\u0107 u januaru 1938, kada je Stokovski okupio 85\nholivudskih muzi\u010dara i u sitnim satima snimio muzi\u010dku pratnju. \u201e\u010carobnjakov\n\u0161egrt\u201c je crta\u010dki morao da nadma\u0161i sve \u0161to je do tada snimano, zbog \u010dega je\nDizni anga\u017eovao najbolje animatore u studiju, uklju\u010duju\u0107i i Freda Mura koji je redizajnirao\nMikija i dodao mu zenice kako bi ga u\u010dinio jo\u0161 ekspresivnijim. Snimci pravih glumaca\nkori\u0161\u0107eni su kao reference za Mikijeve pokrete, storibordovi su ra\u0111eni u punoj\nboji i s mnogo detalja, a majstori efekata studiozno su prou\u010davali kretanje\nvode kako bi je do\u010darali \u0161to uverljivije. Kada je sredinom 1938. crtani skoro\nzavr\u0161en, ni Miki ni njegovo okru\u017eenje nikada nisu izgledali tako \u017eivo.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Dizni\nje, me\u0111utim, bio u dilemi. Tro\u0161kovi produkcije ve\u0107 su trostruko prema\u0161ili\nuobi\u010dajenu sumu za kratkometra\u017eni film te je Dizniju i njegovom bratu Roju,\nkoji je upravljao finansijama, postajalo jasno da \u201e\u010carobnjakov \u0161egrt\u201c nema\n\u0161anse da povrati ulo\u017eeni novac. Tada se rodila ideja da se rad produ\u017ei i snimi hibridni\ndugometra\u017eni film koji bi iskoristio snagu klasi\u010dne muzike i crte\u017ea u novoj formi\nanimiranog koncerta, bez dijaloga i zvu\u010dnih efekata. Eksperimentalni projekat nezvani\u010dno\nje nazvan \u201eDugometra\u017eni koncert\u201c ili \u201eDugometra\u017eni mjuzikl\u201c.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Konjica i pe\u010durke priska\u010du \u0161egrtu<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Prvi\ni najva\u017eniji zadatak bio je da se izabere pogodna muzika. Neobi\u010dna grupa umetnika,\nscenarista i producenata predvo\u0111ena Diznijem suzila je izbor na petnaestak kompozicija,\nda bi u kona\u010dnom, uz zavr\u0161enog \u201e\u010carobnjakovog \u0161egrta\u201c, odabrano jo\u0161 \u0161est dela: Bahova\n\u201eTokata i fuga u d-molu\u201c, svita iz baleta \u201eKrcko Ora\u0161\u010di\u0107\u201c Petra Ilji\u010da\n\u010cajkovskog, balet \u201ePosve\u0107enje prole\u0107a\u201c Igora Stravinskog, Betovenova \u201e\u0160esta\nsimfonija\u201c, balet \u201eIgra \u010dasova\u201c iz opere \u201e\u0110okonda\u201c Amilkarea Ponkijelija, kao i\nkombinacija simfonije Modesta Musorgskog \u201eNo\u0107 na golom brdu\u201c i \u0160ubertove \u201eAve\nMarije\u201c. Stokovski je film nazvao \u201eFantazija\u201c, koriste\u0107i stru\u010dni izraz koji\nozna\u010dava slobodnu formu muzike.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Iako\nje do kraja 1938. okupila vrsne stru\u010dnjake klasi\u010dne muzike, uklju\u010duju\u0107i i\nproslavljenog komentatora prenosa iz Metropoliten opere Dimsa Telora, \u201eFantazija\u201c\nnije mogla da dobije pun zamajac jer su istovremena produkcija \u201ePinokija\u201c i\nzavr\u0161etak novog studija u Berbanku crpeli velike ljudske i finansijske resurse\nstudija. \u201eOvaj put izbegavajte gegove i koristite ma\u0161tu u cilju fantazije\u201c,\ngovorio je Dizni svojim crta\u010dima, podsti\u010du\u0107i ih da eksperimenti\u0161u sa stilovima\ni prou\u010davaju tehnike slikara renesanse kako bi vizuelno predstavili muziku. Istovremeno,\nnezadovoljan tada\u0161njim zvu\u010dnim sistemima, anga\u017eovao je svoje najbolje stru\u010dnjake\nda osmisle novi sistem koji \u0107e mo\u0107i da reprodukuje orkestarsku muziku na vi\u0161em nivou.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Kako\nsu pripreme odmicale, Dizni je \u201eFantaziju\u201c sve vi\u0161e gledao kao priliku za novu revoluciju\nna polju animacije, zbog \u010dega je postepeno gubio entuzijazam za \u201ePinokija\u201c. U\ndrugoj polovini 1938. sastanci za razvoj pri\u010de, lejauta i drugih aspekata\neksperimentalnog filma postali su u\u010destaliji, a stenografske bele\u0161ke s tih\nskupova pomagale su re\u017eiserima sekvenci i animatorima da se dr\u017ee Diznijevih\ninstrukcija. Preko 60 crta\u010da iz odeljenja za specijalne efekte anga\u017eovano je da\nosmisli hipnogogi\u010dke slike za uvodnu sekvencu na Bahovu muziku. Kako bi\nprona\u0161li inspiraciju da ilustruju na tako apstraktnom nivou, animatori su se\nugledali na radove nema\u010dkog re\u017eisera Oskara Fi\u0161ingera i izveli na stotine\npastelnih studija kako bi se jednostavnim geometrijskim oblicima naglasila\nmelodijska ravan Bahovog dela.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Produkcija\nje tokom 1939. tekla punom parom. Tim zadu\u017een za \u201eKrcka Ora\u0161\u010di\u0107a\u201c izbacio je\nprva dva stava kompozicije, preurediv\u0161i ostale tako da najbolje \u201eozvu\u010de\u201c smenu godi\u0161njih\ndoba. Kada je video prve crte\u017ee pe\u010durki, Dizni je prepoznao \u0161ansu za zanimljivu\nanimaciju u stavu \u201eKineska igra\u201c \u2013 dosetio se da ubaci jednu nespretnu gljivu i\ntako unese dodatnu dinamiku. Posle desetina razli\u010ditih skica pe\u010durke su dobile\nsvoj kona\u010dni izgled, a glavnu animatorsku palicu preuzeo je iskusni tvorac\n\u0160ilje Art Bebit.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Melodi\u010dni\nbalet Igora Stravinskog \u201ePosve\u0107enje prole\u0107a\u201c, napisan svega nekoliko godina\nranije, iskori\u0161\u0107en je za epsku sagu o nastanku \u017eivota na Zemlji. U studio su\npozvani biolozi, paleontolozi i astronomi kako bi doprineli \u0161to uverljivijem\ncrte\u017eu, dok su u odeljenju za specijalne efekte eksperimentisali sa zapaljivim\nmaterijalima kako bi se \u0161to bolje do\u010darali dim, lava i nebeska tela. Igoru\nStravinskom se, me\u0111utim, nije dopao na\u010din na koji je Dizni adpatirao njegovu\nmuziku na filmu, mada je tokom produkcije posetio studio i gledao pripremljene\nstoribordove. Pretpostavlja se da kompozitoru nije smetao toliko koncept sekvence\nkoliko izmenjena orkestracija koju je Stokovski u\u010dinio bez njegove dozvole.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Dizni\nje prvobitno planirao da umesto \u201ePastoralne simfonije\u201c iskoristi muziku jednog francuskog\nkompozitora koja bi vi\u0161e pogodovala planiranom vedrijem sadr\u017eaju, ali se na\nkraju, uprkos Leopoldovom mi\u0161ljenju, ipak odlu\u010dio za Betovena. Animacija ovog\nsegmenta poverena je crta\u010dkim zvezdama Fredu Mur i Vord Kimbel, dok je Oto\nEnglander, jedini Jugosloven me\u0111u Diznijevim saradnicima, predvodio tim za\nrazvoj pri\u010de. Trenutak kada se u uvodu grupa pegaza spu\u0161ta na povr\u0161inu jezera tako\nupe\u010datljivo do\u010darava sinergi\u010dnu lepotu animacije i klasi\u010dne muzike. Trideset\ngodina nakon \u0161to je snimljena, iz sekvence su izba\u010deni delovi koji odra\u017eavaju rasne\nstereotipe me\u0111uratnog doba, poput crnog kentaura koji belom polira kopito.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Sekvencu\n\u201ePles \u010dasovnika\u201c, nesumnjivo najkomi\u010dniju u \u201eFantaziji\u201c, zapamtile su\ngeneracije koje su odrastale uz crtane filmove Televizije Beograd. Volt ju je\nzamislio kao parodiju na klasi\u010dni balet s nilskim konjima, nojevima, slonovima\ni krokodilima. U nastojanju da \u0161to uverljivije prenesu pokrete na papir, animatori\nsu proveli mesece posmatraju\u0107i profesionalne igra\u010de Mard\u017e \u010campio i Irinu\nBaronovu. Od pomo\u0107i su im bili i detaljni glineni modeli koji su izvajani u\nodeljenju za modele Diznijevog studija tako da olak\u0161aju crtanje likova u\nrazli\u010ditim pozama.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Poslednji\nsegment filma u stilizovanoj formi do\u010darava sukob dobra i zla koriste\u0107i dela\nMusorgskog i \u0160uberta. Crta\u010di su u ovom slu\u010daju imali ne\u0161to lak\u0161i zadatak budu\u0107i\nda su se u potpunosti oslanjali na detaljne storibordove Kaja Nilsona, jednog\nod najcenjenijih ilustratora knjiga s po\u010detka 20. veka. Specijalni efekti su\nizuzetni a na\u010din na koji je Bil Tajtla o\u017eiveo lik slovenskog Crnoboga pamti se\nkao jedan od najve\u0107ih dostignu\u0107a u istoriji \u017eanra. Dizni je u jednom trenutku \u010dak\nrazmatrao da se tokom \u201eAve Marije\u201c u bioskopske sale pu\u0161ta miris tamjana, ali\nse od toga odustalo iz prakti\u010dnih razloga. \u201eFantazija\u201c se zavr\u0161ava izlaskom\nsunca, simbolom nade koja je toliko bila potrebna svetu na ivici ratnog sukoba.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Diznijevi\nin\u017eenjeri u me\u0111uvremenu su patentirali \u201eFantasaund\u201c, inovativni sistem za reprodukciju\nzvuka. Muzika je prvi put u istoriji filma snimljena u nekoj vrsti stereo\nformata, a sistem od 33 zvu\u010dnika stvarao je utisak kao da se simfonijski\norkestar nalazi u bioskopskoj sali. U poslednjoj etapi rada, preko 1.000\numetnika i tehni\u010dara bilo je danono\u0107no anga\u017eovano na bojenju i snimanju gotovih\nceluloidnih folija. Nakon tri intenzivne godine, film je zavr\u0161en svega 48 sati\npred zakazanu premijeru.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Uspeh koji se (nije) desio<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Tek\n\u0161to je ki\u0161na oluja tog 13. novembra 1940. protutnjala Njujorkom, \u201eFantazija\u201c je\npremijerno prikazana na gala ve\u010deri u Brodvejskom pozori\u0161tu. Prethodnog dana\nnervozni Dizni li\u010dno je obi\u0161ao dvoranu kako bi jo\u0161 jednom proverio da je sve\nspremno za veliki doga\u0111aj. Najvi\u0111enije njujor\u0161ke zvanice do\u010dekane su i ispra\u0107ene\ndo svojih sedi\u0161ta a svakoj od njih uru\u010den je specijalno dizajniran program, kao\nda je re\u010d o novoj operi ili koncertu. Na kraju projekcije, salom su se\nprolomile ovacije.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Dizni\nje verovao da \u0107e \u201eFantazija\u201c o\u010darati publiku na sli\u010dan na\u010din kao \u0161to je to\nu\u010dinila \u201eSne\u017eana\u201c, ali se prevario. Sistem \u201eFantasaund\u201c bio je toliko skup da\nga je obezbedilo samo 14 bioskopa u Americi, a kada je nekoliko meseci kasnije\npu\u0161tena i obi\u010dna verzija filma s \u201eosiroma\u0161enim\u201c zvukom, nezainteresovana\nameri\u010dka publika zadala mu je neo\u010dekivani nokaut. Distributer RKO je insistirao\nda se \u201eFantazija\u201c skrati sa 125 na 82 minuta kako bi je prikazivao u paketu\n\u201edva filma po ceni jednog\u201c, na \u0161ta je Dizni morao da pristane, ali nije \u017eeleo\nda u\u010destvuje u prepakivanju. Iako se mesecima s uspehom prikazivala u Njujorku,\nLos An\u0111elesu i San Francisku, \u201eFantazija\u201c je krajem 1942. povu\u010dena iz\ndistribucije a da u mnogim mestima nikada nije ni uvr\u0161tena na program.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Tajming\nnije mogao da bude lo\u0161iji i zbog izbijanja Drugog svetskog rata u Evropi,\ntr\u017ei\u0161tu koje je studiju donosilo polovinu svih prihoda. Budu\u0107i da ni \u201ePinokio\u201c,\nkoji je premijerno prikazan pre \u201eFantazije\u201c, nije uspeo da povrati ulo\u017eeni novac,\nrazo\u010darani Dizni morao je da odbaci ve\u0107 osmi\u0161ljene sekvence za \u201eFantaziju 2\u201c i\nambicioznu ideju da \u201eFantazija\u201c postane specijalni program koji se prikazuje na\nsvakih nekoliko godina, s druga\u010dijim sadr\u017eajem i redosledom scena.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Kritike\nsu, o\u010dekivano, bile izuzetne. \u201eNjujork tajms\u201c je smatrao da je \u201eFantazija\u201c\n\u201eistorijski trenutak u razvoju pokretnih slika\u201c, dok ju je magazin \u201eArt\ndajd\u017eest\u201c nazvao \u201eestetskim iskustvom koje se ne zaboravlja\u201c. \u201e\u010cikago tribjun\u201c,\nkoji je na premijeru za svaki slu\u010daj poslao trojicu svojih saradnika \u2013 kolumnistu,\nfilmskog i muzi\u010dkog kriti\u010dara &#8211; nazvao je film \u201e\u010dudom\u201c, a Stokovski se u\ndecembru 1940. pojavio i na naslovnoj stranici \u201eTajma\u201c.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Te\u0161ko\nje zamisliti kako bi umetnost animacije danas izgledala da je \u201eFantazija\u201c kojim\nslu\u010dajem bila uspe\u0161na kao \u201eSne\u017eana i sedam patuljaka\u201c; film je toliko lo\u0161e\npro\u0161ao kod publike da je ukupne tro\u0161kove snimanja od dana\u0161njih 38 miliona\ndolara povratio tek nakon tri decenije. \u201eNisam se pokajao \u0161to sam je snimio.\nTako ne\u0161to je trebalo da uradimo za na\u0161 medij u tom trenutku\u201c, kasnije je\ngovorio Dizni. Ironi\u010dno, \u201eFantazija\u201c je novim bioskopskim distribucijama nakon\nrata postala hit kod publike \u2013 uklju\u010duju\u0107i i Jugoslaviju &#8211; i stekla zaslu\u017eeni kultni\nstatus.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Kada\nsu ga u jednom razgovoru 1940. pitali da prokomentari\u0161e rad na \u201eFantaziji\u201c,\nDizni je u svom \u017eovijalnom stilu rekao da su \u201eBah i Betoven mo\u017eda neobi\u010dno\ndru\u0161tvo za Mikija Mausa, ali bilo je veoma zabavno\u201c.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Ni\n80 godina kasnije nema ni\u010deg neobi\u010dnog da se ba\u0161 u tom dru\u0161tvu provede nedeljno\njunsko ve\u010de na U\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\"><strong>Autor teksta Marko JELI\u010cI\u0106<\/strong><\/p>\n\n\n\n<p class=\"wp-block-paragraph\">Objavljeno\nu osmom broju Magazina Filharmonije, koji izlazi kao dodatak Srpskom telegrafu<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Najve\u0107i eksperiment Volta Diznija Volt Dizni je planirao kratkometra\u017eni crtani koji \u0107e Mikija Mausa ponovo vinuti u zvezde. Onda se dogodila \u201eFantazija\u201c kojoj se niko nije nadao Nije to bio prvi put da se na njegovu zamisao gledalo s \u010du\u0111enjem i nevericom. Naprotiv, u tome je ve\u0107 bilo izvesne doslednosti. Najpre su se pitali \u0161ta [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25525,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[113],"tags":[],"class_list":["post-25529","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news-lt"],"acf":[],"yoast_head":"<!-- This site is optimized with the Yoast SEO plugin v23.4 - https:\/\/yoast.com\/wordpress\/plugins\/seo\/ -->\n<title>Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.bgf.rs\/koncert-po-misjoj-meri\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Najve\u0107i eksperiment Volta Diznija Volt Dizni je planirao kratkometra\u017eni crtani koji \u0107e Mikija Mausa ponovo vinuti u zvezde. Onda se dogodila \u201eFantazija\u201c kojoj se niko nije nadao Nije to bio prvi put da se na njegovu zamisao gledalo s \u010du\u0111enjem i nevericom. Naprotiv, u tome je ve\u0107 bilo izvesne doslednosti. Najpre su se pitali \u0161ta [&hellip;]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Beogradska filharmonija\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2019-06-20T11:00:46+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2019-06-20T11:03:12+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"705\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"656\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"bgf\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@BGFilharmonija\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@BGFilharmonija\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"bgf\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"11 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/\",\"name\":\"Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png\",\"datePublished\":\"2019-06-20T11:00:46+00:00\",\"dateModified\":\"2019-06-20T11:03:12+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/46fa53958df31282374baf403ec8bc64\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png\",\"width\":705,\"height\":656},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Koncert po mi\u0161joj meri\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/\",\"name\":\"Beogradska filharmonija\",\"description\":\"Samo muzika - jer do\u017eivljaj nema cenu!\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/46fa53958df31282374baf403ec8bc64\",\"name\":\"bgf\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d576158b2e0a82c6bb7c436f39acc82ca27f10e4a45f05f58b6288c4d1f83d11?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d576158b2e0a82c6bb7c436f39acc82ca27f10e4a45f05f58b6288c4d1f83d11?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"bgf\"},\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/author\/bgf\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.bgf.rs\/koncert-po-misjoj-meri\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija","og_description":"Najve\u0107i eksperiment Volta Diznija Volt Dizni je planirao kratkometra\u017eni crtani koji \u0107e Mikija Mausa ponovo vinuti u zvezde. Onda se dogodila \u201eFantazija\u201c kojoj se niko nije nadao Nije to bio prvi put da se na njegovu zamisao gledalo s \u010du\u0111enjem i nevericom. Naprotiv, u tome je ve\u0107 bilo izvesne doslednosti. Najpre su se pitali \u0161ta [&hellip;]","og_url":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/","og_site_name":"Beogradska filharmonija","article_published_time":"2019-06-20T11:00:46+00:00","article_modified_time":"2019-06-20T11:03:12+00:00","og_image":[{"width":705,"height":656,"url":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png","type":"image\/png"}],"author":"bgf","twitter_card":"summary_large_image","twitter_creator":"@BGFilharmonija","twitter_site":"@BGFilharmonija","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"bgf","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"11 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/","name":"Koncert po mi\u0161joj meri | Beogradska filharmonija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png","datePublished":"2019-06-20T11:00:46+00:00","dateModified":"2019-06-20T11:03:12+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/46fa53958df31282374baf403ec8bc64"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png","contentUrl":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/Screen-Shot-2019-06-20-at-12.59.24-PM.png","width":705,"height":656},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/koncert-po-misjoj-meri\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.bgf.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Koncert po mi\u0161joj meri"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#website","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/","name":"Beogradska filharmonija","description":"Samo muzika - jer do\u017eivljaj nema cenu!","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.bgf.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/46fa53958df31282374baf403ec8bc64","name":"bgf","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d576158b2e0a82c6bb7c436f39acc82ca27f10e4a45f05f58b6288c4d1f83d11?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/d576158b2e0a82c6bb7c436f39acc82ca27f10e4a45f05f58b6288c4d1f83d11?s=96&d=mm&r=g","caption":"bgf"},"url":"https:\/\/www.bgf.rs\/author\/bgf\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25529\/"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post\/"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1\/"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/comments\/?post=25529"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25529\/revisions\/"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25525\/"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/media\/?parent=25529"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/categories\/?post=25529"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/tags\/?post=25529"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}