{"id":2371,"date":"2015-11-19T16:10:48","date_gmt":"2015-11-19T15:10:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bgf.rs\/lt\/?page_id=2371"},"modified":"2025-03-05T14:11:50","modified_gmt":"2025-03-05T13:11:50","slug":"istorijat","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/","title":{"rendered":"Istorijat"},"content":{"rendered":"

Prvi koraci<\/strong><\/em><\/p>\n

Period izme\u0111u dva svetska rata u Beogradu obele\u017eila su nastojanja muzi\u010dara da obogate i unaprede umetni\u010dki \u017eivot prestonice, ugledaju\u0107i se na velike evropske metropole. Tako je orkestar, sastavl\u0458en od muzi\u010dara Opere Narodnog pozori\u0161ta, nastavnika beogradskih muzi\u010dkih \u0161kola i nekolicine amatera, 13. juna 1923. godine, odr\u017eao svoj prvi koncert pod zvani\u010dnim imenom Beogradska filharmonija. N\u0458en osniva\u010d, umetni\u010dki direktor i \u0161ef-dirigent bio je Stevan Hristi\u0107 (1885-1958), jedan od najzna\u010dajnijih srpskih kompozitora i dirigenata. Uprkos lo\u0161im uslovima rada i brojnim problemima, Filharmonija je tokom ovog, tzv. Hristi\u0107evog perioda (1923-1936), ustanovila sistem pretplatni\u010dkih koncerata, sa gostovanjima doma\u0107ih i stranih umetnika, i zapo\u010dela rad na savla\u0111ivanju klasi\u010dnog, kao i tada savremenog repertoara.<\/p>\n

Nakon prvog me\u0111unarodnog gostovanja koje je orkestar ostvario u Sofiji, 1936. godine, umetni\u010dko vo\u0111stvo preuzeo je Lovro Mata\u010di\u0107 (1899-1985), koji je zna\u010dajno doprineo podizanju izvo\u0111a\u010dkog nivoa i renomea Beogradske filharmonije, na \u010dijem \u010delu je bio do po\u010detka Drugog svetskog rata. U tom periodu, na koncertnom podijumu su se, u interpretaciji Beogradske filharmonije, mogle \u010duti simfonije Bruknera i Malera, ali i Hendlovog Mesije, Betovenove Mise solemnis i koncertno izvo\u0111enje Vagnerovog Parsifala. Od tada datira i po\u010detak saradnje sa orkestrima iz regiona \u2013 Zagreba\u010dkom i Slovena\u010dkom filharmonijom, koje su u punom sastavu odr\u017eavale zajedni\u010dke koncerte. U ovom periodu ostvareni su i prvi ve\u0107i umetni\u010dki rezultati, sa gostovanjima dirigenata Dmitrija Mitropolusa, Jozefa Kripsa, pijanista Alfreda Kortoa, Karla Cekija, Nikolaja Orlova i Nikite Magalova, violiniste Georga Kulenkampfa, violon\u010delista Pjera Furnijea i Enrika Majnardija, kao i vokalnih umetnika Zinke Kunc, Bahrije Nuri-Had\u017ei\u0107, Melanije Bugarinovi\u0107 i Josipa Rijaveca.<\/p>\n

Posleratne godine<\/strong><\/em><\/p>\n

Nakon ratnog perioda, u kojem nije bilo organizovane koncertne aktivnosti, Filharmoniju preuzima kompozitor i dirigent Oskar Danon (1913-2009), pod \u010dijom je upravom, osamnaest dana posle oslobo\u0111enja Beograda, 7. novembra 1944. godine, odr\u017ean prvi posleratni koncert. Te godine su u najve\u0107oj meri obele\u017eili prigodni koncerti koji su pratili zna\u010dajne doga\u0111aje i razli\u010dite dr\u017eavne manifestacije.<\/p>\n

Orkestar je dobio svoju zvani\u010dnu autonomiju 1951. godine, naziv Simfonijski orkestar Narodne Republike Srbije, kao i novog \u0161efa-dirigenta, Kre\u0161imira Baranovi\u0107a (1894-1975). Samo godinu dana kasnije, orkestru je trajno vra\u0107eno ime Beogradska filharmonija, koje nosi i danas. Tokom Baranovi\u0107evog desetogodi\u0161njeg mandata direktora i \u0161efa-dirigenta, orkestar se ustalio kao ansambl, sa redovnim nastupima i abonmanskim koncertima, a na\u010dinjeni su i prvi koraci u pravcu decentralizacije muzi\u010dkog \u017eivota. Tako je Filharmonija, pored redovnih koncerata u dvoranama Doma sindikata i Ilije M. Kolarca (u kojoj i danas svira), tako\u0111e nastupala i u domovima kulture, \u0161kolama, bioskopima, pa i fabri\u010dkim halama \u0161irom Srbije, ali i ostvarila gostovanja u Gr\u010dkoj, Libanu, Egiptu i Rumuniji. U tom periodu, orkestrom Beogradske filharmonije je 1958. godine, kao laureat dirigentskog takmi\u010denja u Liverpulu, prvi put dirigovao i Zubin Mehta, \u010dija posebna veza sa orkestrom i veliko me\u0111usobno prijatel\u0458stvo traju i danas.<\/p>\n

Zlatno doba<\/strong><\/em><\/p>\n

Baranovi\u0107a je 1961. godine nasledio \u017divojin Zdravkovi\u0107 (1914-2001), koji je Filharmoniju, kroz njeno tzv. zlatno doba, predvodio do 1978. godine. Uz Baranovi\u0107a i Zdravkovi\u0107a, orkestar je \u010desto predvodio i \u0110ura Jak\u0161i\u0107, a od doma\u0107ih umetnika nastupali su dirigenti Bogdan Babi\u0107, Du\u0161an Skovran, Mladen Jagu\u0161t, Borislav Pa\u0161\u0107an i Du\u0161an Miladinovi\u0107, violinista Branko Pajevi\u0107, pijanisti Du\u0161an Trbojevi\u0107 i Andrija Preger, flautista Miodrag Azanjac, klarinetista Ernest A\u010dkun, kao i vokalni solisti Miroslav \u010cangalovi\u0107, Milka Stojanovi\u0107, Radmila Bako\u010devi\u0107 i Biserka Cveji\u0107. Svoje prve nastupe sa Filharmonijom su u to vreme zabele\u017eili i danas renomirani umetnici: dirigent Darinka Mati\u0107-Marovi\u0107, violinista Jovan Kolund\u017eija, violon\u010delistkinja Ksenija Jankovi\u0107 i drugi. Otvaranjem tada\u0161nje Jugoslavije prema inostranstvu, u ovom periodu Beogradska filharmonija je ugostila velike umetnike me\u0111u kojima su dirigenti Rafael Kubelik, Igor Markevi\u010d, Ser Malkolm Sard\u017eent, Karl Bem, Leopold Stokovski, Kiril Kondra\u0161in, Genadij Ro\u017edestvenski, Zubin Mehta, D\u017eon Barbiroli, Rudolf Kemp, \u0160arl Ditoa, Neme Jarvi, Aron Kopland, violinisti Jehudi Menjuhin, David Ojstrah, Isak \u0160tern, Henrik \u0160ering, Leonid Kogan, Gidon Kremer, violon\u010delista Andre Navara, pijanisti Artur Rubin\u0161tajn, Mauricio Polini, Svjatoslav Rihter, Aldo \u010cikolini, \u0110ina Bakhauer, Emil Gil\u0458els, Ivon Lorio, flautista \u017dan-Pjer Rampal i drugi.<\/p>\n

Beogradska filharmonija je u ovom razdobl\u0458u ostvarila i najzna\u010dajnija gostovanja u svojoj dotada\u0161njoj istoriji i predstavila se u sredinama sa du\u017eom i daleko bogatijom umetni\u010dkom tradicijom. Tako je orkestar nastupao u Italiji, Austriji, SR Nema\u010dkoj, DR Nema\u010dkoj, Bugarskoj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji, \u010cehoslova\u010dkoj, SSSR-u, \u0160vajcarskoj, Velikoj Britaniji, Norve\u0161koj, Meksiku i na Kubi. Tako\u0111e, Beogradska filharmonija gostovala je na renomiranim me\u0111unarodnim festivalima kao \u0161to su Pra\u0161ko prole\u0107e, Berlinske sve\u010dane nedel\u0458e, Festival dva sveta u Spoletu, kao i na festivalima u Montreu, Bergenu i Sofiji. Uspe\u0161ni nastupi rezultirali su i zna\u010dajnim snimcima koje je orkestar ostvario prvo za doma\u0107e, a potom i \u010duvene svetske diskografske ku\u0107e Philips, Decca, i Electrola. Dva izdanja pripadala su seriji \u010cuveni orkestri Evrope, gde se Beogradska filharmonija na\u0161la u dru\u0161tvu Be\u010dke, Berlinske i Drezdenske filharmonije, Pariskog orkestra i Nove filharmonije iz Londona koje su, izme\u0111u ostalih, predvodili O. Klemperer, \u0160. Min\u0161 i H. fon Karajan. Beogradsku filharmoniju su tada svetski stru\u010dnjaci rangirali na peto mesto najbol\u0458ih evropskih orkestara, \u010demu su doprineli i snimci za uglednu svetsku izdava\u010dku ku\u0107u EMI. Godine 1970, snimak ruskih arija u izvo\u0111enju \u010duvenog tenora Nikolaja Gede i Beogradske filharmonije dobio je Grand Prix d\u2019 Europe za najbol\u0458u plo\u010du godine.<\/p>\n

Osamdesete i devedesete<\/strong><\/em><\/p>\n

Zdravkovi\u0107a je 1978. godine na mestu direktora, umetni\u010dkog direktora i \u0161efa-dirigenta nasledio njegov nekada\u0161nji student Angel \u0160urev (1932-2004), koji je na tom mestu bio u dva navrata, od 1978-79. i 1982-1983. godine. Napredak orkestra nastavl\u0458en je, dodu\u0161e, ne tako intenzivnim, ali i dal\u0458e veoma zna\u010dajnim nastupima i turnejama po Italiji, \u010cehoslova\u010dkoj, Ma\u0111arskoj i Bugarskoj, koje su realizovane sa \u0160urevim, a potom i sa Antonom Kolarom (1942), koji je kao \u0161ef-dirigent radio od 1979-1981. godine.<\/p>\n

Sredinom 80-ih godina pro\u0161log veka, paralelno su delovali umetni\u010dki direktor Horst Ferster (1920-1987), od 1985-1987. godine i direktor i \u0161ef-dirigent Jovan \u0160ajnovi\u0107 (1924-2004), od 1983-1989. godine, koji su ostvarili zapa\u017eene turneje po Austriji, Italiji, Belgiji, SR Nema\u010dkoj i \u0160paniji. Najve\u0107i doprinos Ferster je dao u interpretacijama nema\u010dkog romanti\u010darskog koncertnog repertoara, naro\u010dito \u0160umana, Bramsa i Betovena, a u ovom periodu sa orkestrom su nastupali dirigenti Veronika Dudarova, Hans Graf, Vladimir Fedosejev, Kristijan Mandeal, violinisti Gidon Kremer, violon\u010delisti Hajnrih \u0160if i Mstislav Rostropovi\u010d, pijanisti Aleksandar Slobodjanik, Elizabeta Leonskaja i drugi. Od doma\u0107ih umetnika, beogradskoj publici su se tada po prvi put predstavili danas poznati pijanisti Aleksandar Mad\u017ear, Nata\u0161a Vel\u0458kovi\u0107 i Rita Kinka, kao i violinisti Stefan Milenkovi\u0107, Sreten Krsti\u0107 i Mateja Marinkovi\u0107.<\/p>\n

Po\u010detkom 90-ih godina proteklog veka, na \u010delo orkestra je do\u0161ao ve\u0107 tada afirmisani ruski dirigent Vasilij Sinajski (1947), koji je tokom jedne sezone mandata \u0161efa-dirigenta i umetni\u010dkog direktora (1990-1991) zna\u010dajno doprineo novom podizanju umetni\u010dkog nivoa i izvo\u0111a\u010dkog kvaliteta orkestra. Ostao je zabele\u017een njegov nastup sa Mstislavom Rostropovi\u010dem, kao i koncerti u \u0160paniji, a dal\u0458i rad sa orkestrom prekinule su ratne okolnosti. U tom periodu, sa Beogradskom filharmonijom su prvi put nastupili dirigent Ivan Fi\u0161er, tada mladi pijanista Boris Berezovski, violon\u010delisti Stanislav Apolin i Aleksandar Knjazev i flautista Orel Nikole.<\/p>\n

U ovom periodu, rukovo\u0111enje institucijom preuzela je dotada\u0161nja flautistkinja Beogradske filharmonije, Branka Cveji\u0107-Mezei (1989-1999). Ona je bila prva, i do sada, jedina \u017eena na \u010delu ove institucije. U odnosu na dotada\u0161nju praksu koja je podrazumevala da je \u010delna figura institucije \u0161ef-dirigent koji je neretko istovremeno bio i umetni\u010dki i administrativni rukovodilac, njenim dolaskom na mesto direktora otpo\u010dela je nova faza u funkcionisanju institucije u kojoj je napravljena jasna distinkcija u nadle\u017enostima.<\/p>\n

Ratne godine na teritoriji Balkana Beogradsku filharmoniju su dovele na margine evropskih koncertnih de\u0161avanja. Me\u0111utim, njen slede\u0107i \u0161ef-dirigent Emil Tabakov (1947) tokom \u010detiri sezone na ovoj poziciji (1994-1999), uspeo je da odr\u017ei solidan nivo i stekne veliku naklonost muzi\u010dara, ali i beogradske publike i kritike. U to, za Beograd i Srbiju, mra\u010dno i te\u0161ko vreme, prvi put su do\u0161li dirigenti koji su nastavili saradnju sa orkestrom i u nastupaju\u0107im godinama: Petr Vronski, \u0110ula Nemet, Konstantin Krimec i Kristijan Mandeal, kao i bariton \u017del\u0458ko Lu\u010di\u0107, jedan od najpoznatijih srpskih umetnika dana\u0161njice, violinista Nemanja Radulovi\u0107, pijanistkinja Tamara Stefanovi\u0107. Kako fondovi za kulturu gotovo da nisu ni postojali, uslovi rada bivali su sve te\u017ei, te se institucija suo\u010dila i sa ozbil\u0458nim tehni\u010dkim problemima, a dotrajali instrumentarijum dostigao je nivo onih iz amaterskih dru\u0161tava.<\/p>\n

Novi milenijum<\/strong><\/em><\/p>\n

Period bombardovanja Srbije 1999. godine, pa do 2001. godine, koji je protekao pod vo\u0111stvom Pavla Medakovi\u0107a, sigurno je jedan od najte\u017eih u istoriji Beogradske filharmonije. Bez organizovane koncertne sezone, sa sporadi\u010dnim koncertnim nastupima, i bez ijednog zna\u010dajnijeg dirigenta ili soliste, Beogradska filharmonija do\u010dekala je politi\u010dke promene krajem 2000. godine. Na poziv novoimenovanog direktora Ivana Tasovca (1966), koji je na ovoj poziciji bio od 2001. do 2013. godine, na mesto \u0161efa-dirigenta do\u0161ao je Uro\u0161 Lajovic (1944). Redovan gost orkestra gotovo svake sezone od 1977. godine, Lajovic je na ovoj poziciji bio od 2001. do 2006. godine. Ovaj period donosi veliki preokret u op\u0161tem funkcionisanju institucije i radu orkestra, \u010dime se Beogradska filharmonija postepeno vratila na mapu zna\u010dajnih evropskih orkestara. Do\u0161lo je do smene generacija muzi\u010dara, pri \u010demu su se mladi umetnici, \u0161kolovani u svetskim muzi\u010dkim centrima, vratili u Srbiju i izgradili novi imid\u017e orkestra, \u010diji je prosek starosti tada bio 28 godina. U Beograd su ponovo po\u010deli da dolaze renomirani svetski umetnici, od dirigenata Zubina Mehte, Jir\u017eija Kouta, Bruna Vajla, Kirila Petrenka, Leopolda Hagera, Ena \u0160aoa, violinista Renoa Kapisona i Najd\u017eela Kenedija, violon\u010delista Gotjea Kapisona i Garija Hofmana, pijanista Nikolaja Luganskog i Denisa Macujeva, horniste Radovana Vlatkovi\u0107a, klarinetiste Pola Mejera, perkusionistkinje Evelin Gleni i drugih. Orkestar je gostovao u Sloveniji, Austriji i Italiji. Reformisana je abonmanska organizacija koncerata i unapre\u0111en sistem prodaje karata. Tokom sezone 2003\/04, orkestar se nakon rekonstrukcije, vratio u svoju novoopreml\u0458enu zgradu, sa dvoranom koja poseduje 201 mesto. Na inicijativu Zubina Mehte, u sezoni 2005\/06. osnovan je i fond za nabavku novih instrumenata, koji nosi ime ovog velikog dirigenta. Zahval\u0458uju\u0107i donacijama iz bud\u017eeta, kao i od privatnih sponzora i donatora, do danas je u nove instrumente ulo\u017eeno preko 1,5 miliona evra.<\/p>\n

Po odlasku Lajovica sa mesta \u0161efa-dirigenta, na ovoj poziciji se kratko zadr\u017eao Dorijan Vilson (1964), koji je u periodu 2006\/07, do tada standardni repertoar, upotpunio delima iz ameri\u010dke muzi\u010dke literature. Sa njim je orkestar, nakon du\u017ee pauze, oti\u0161ao na prvu veliku turneju po \u0160vedskoj i ostvario prvo posleratno gostovanje u Sarajevu.<\/p>\n

U godinama koje su usledile, sa Beogradskom filharmonijom su nastupali istaknuti svetski umetnici \u2013 dirigenti K\u0161i\u0161tof Penderecki, Muhai Tang, Ser Nevil Mariner, A\u0161er Fi\u0161, violinisti Sara \u010cang, Ivri Gitlis, Lijana Isakadze, Izabel Faust i \u017dil Apap, violon\u010delisti David Geringas i Sol Gabeta, pijanisti Gerhard Opic, Andrej Gavrilov, Beri Daglas, Elizabeta Leonskaja i \u017dan-Iv Tibode, truba\u010di Gabor Boldocki i Sergej Nakarjakov, hornista Radek Baborak, oboista Aleksej Ogrin\u010duk i drugi. Nakon nekoliko uspe\u0161nih nastupa sa Beogradskom filharmonijom, za \u0161efa-dirigenta je imenovan kineski dirigent Muhai Tang koji je na ovoj poziciji bio od sezone 2010\/11, zakl\u0458u\u010dno sa sezonom 2014\/15. Za \u0161efa dirigenta Beogradske filharmonije od sezone 2017\/18 imenovan je Gabrijel Felc, a od iste sezone glavni gostuju\u0107i dirigent bi\u0107e Danijel Rajskin.<\/p>\n

Inovativnim pristupom pri izboru koncertnih ciklusa i pojedina\u010dnih programa, kao i sve kvalitetnijim interpretacijama, Beogradska filharmonija je poslednjih godina zna\u010dajno pove\u0107ala broj pretplatnika, i obogatila repertoar novim i do sada u Beogradu neizvedenim ostvarenjima, koja se publici predstavl\u0458aju ubrzo nakon svetskih premijera. Rezultat ovih napora je \u010dinjenica da je Beogradska filharmonija prvi orkestar u regionu sa rasprodatim kartama za nekoliko meseci unapred.<\/p>\n

Sa orkestrom nastupaju dirigenti Mihail Jurovski, En \u0160ao, Gabrijel Felc, D\u017eejn Glover, Ei\u0111i Oue, Hauard Grifits, pijanisti Fazil Saj, Simon Trp\u010deski, Lil\u0458a Zilber\u0161tajn, Eliso Virsaladze, Nelson Freire, Boris Berezovski, Andrej Gavrilov, violinisti Julijan Rahlin, Sergej Krilov, Vadim Rjepin, Nemanja Radulovi\u0107, violon\u010delisti Mi\u0161a Majski, Antonio Menezes, Miklo\u0161 Perenji, Stiven Iserlis, Mario Brunelo, Johanes Mozer, Maja Bogdanovi\u0107, gitarista \u0160eron Izbin, flautista Emanuel Paji, harfista Gzavije de Mestr, duo Igudesman i D\u017eu itd.<\/p>\n

Pored velike turneje po Italiji odr\u017eane krajem 2011. godine, orkestar se orijentisao ka obnavl\u0458anju koncertne aktivnosti u regionu \u2013 Sloveniji i Hrvatskoj, a u Dubrovniku je, prvi put nakon gotovo 30 godina, sa Zubinom Mehtom i Julijanom Rahlinom, gostovao u Hrvatskoj. Uporedo sa tim, pored redovnih koncertnih aktivnosti u Srbiji, Beogradska filharmonija intenzivno radi na me\u0111unarodnoj promociji orkestra. Jedan od najzna\u010dajnijih projekata te vrste je organizovanje prve turneje po SAD-u, koja je sa velikim uspehom realizovana u oktobru 2014. godine. Zbog toga je i 2011. godine u N\u0458ujorku osnovana prva ameri\u010dka fondacija jedne srpske nacionalne institucije \u2013 Ameri\u010dki prijatelji Beogradske filharmonije. Jedan od njenih glavnih cil\u0458eva je prikupl\u0458anje sredstava za izgradnju nove, reprezentativne koncertne dvorane Beogradske filharmonije, koja \u0107e zadovol\u0458iti sve ve\u0107e zahteve koncertne publike, ali i najvi\u0161e svetske tehni\u010dke i akusti\u010dke standarde. Od najskorijih me\u0111unarodnih uspeha izdvaja se gostovanje u Moskvi, u sali \u201c\u010cajkovski\u201d, u septembru 2016. godine, koncertom kojim je otpo\u010dela sezona Moskovskog filharmonijskog dru\u0161tva, pod upravom Danijela Rajskina, kao i nastup u Palati umetnosti (MUPA) u Budimpe\u0161ti u novembru, 2016. godine, koji je predvodio Fabris Bolon.<\/p>\n

Jedan od skorijih uspeha koji je Beogradska filharmonija zabele\u017eila je najve\u0107i koncert klasi\u010dne muzike na otvorenom na Balkanu, odr\u017ean 25. juna 2017. godine, gde je prisustvovalo vi\u0161e od 25.000 ljudi. Koncert je predvodio \u0161ef-dirigent Gabrijel Felc, a kao specijalni gost nastupio je \u010duveni Zubin Mehta.<\/p>\n

Autori teksta: Danica Maksimovi\u0107 i Asja Radonji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi koraci Period izme\u0111u dva svetska rata u Beogradu obele\u017eila su nastojanja muzi\u010dara da obogate i unaprede umetni\u010dki \u017eivot prestonice, ugledaju\u0107i se na velike evropske metropole. Tako je orkestar, sastavl\u0458en od muzi\u010dara Opere Narodnog pozori\u0161ta, nastavnika beogradskih muzi\u010dkih \u0161kola i nekolicine amatera, 13. juna 1923. godine, odr\u017eao svoj prvi koncert pod zvani\u010dnim imenom Beogradska filharmonija. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3457,"parent":1220,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-2371","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\nIstorijat | Beogradska filharmonija<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.bgf.rs\/o-nama\/istorijat\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Istorijat | Beogradska filharmonija\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Prvi koraci Period izme\u0111u dva svetska rata u Beogradu obele\u017eila su nastojanja muzi\u010dara da obogate i unaprede umetni\u010dki \u017eivot prestonice, ugledaju\u0107i se na velike evropske metropole. Tako je orkestar, sastavl\u0458en od muzi\u010dara Opere Narodnog pozori\u0161ta, nastavnika beogradskih muzi\u010dkih \u0161kola i nekolicine amatera, 13. juna 1923. godine, odr\u017eao svoj prvi koncert pod zvani\u010dnim imenom Beogradska filharmonija. […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Beogradska filharmonija\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2025-03-05T13:11:50+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"http:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"870\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"350\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@BGFilharmonija\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"12 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/\",\"name\":\"Istorijat | Beogradska filharmonija\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg\",\"datePublished\":\"2015-11-19T15:10:48+00:00\",\"dateModified\":\"2025-03-05T13:11:50+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg\",\"width\":870,\"height\":350,\"caption\":\"Lovoro Mata?i?, dirigent; Stevan Vagner, advokat, direktor Beogradske filharmonije. Dvorana Kolar?eve zadu\u00b8bine 1938.\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"O nama\",\"item\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Istorijat\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/\",\"name\":\"Beogradska filharmonija\",\"description\":\"Samo muzika - jer do\u017eivljaj nema cenu!\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.bgf.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Istorijat | Beogradska filharmonija","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.bgf.rs\/o-nama\/istorijat\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Istorijat | Beogradska filharmonija","og_description":"Prvi koraci Period izme\u0111u dva svetska rata u Beogradu obele\u017eila su nastojanja muzi\u010dara da obogate i unaprede umetni\u010dki \u017eivot prestonice, ugledaju\u0107i se na velike evropske metropole. Tako je orkestar, sastavl\u0458en od muzi\u010dara Opere Narodnog pozori\u0161ta, nastavnika beogradskih muzi\u010dkih \u0161kola i nekolicine amatera, 13. juna 1923. godine, odr\u017eao svoj prvi koncert pod zvani\u010dnim imenom Beogradska filharmonija. […]","og_url":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/","og_site_name":"Beogradska filharmonija","article_modified_time":"2025-03-05T13:11:50+00:00","og_image":[{"width":870,"height":350,"url":"http:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg","type":"image\/jpeg"}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_site":"@BGFilharmonija","twitter_misc":{"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"12 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/","name":"Istorijat | Beogradska filharmonija","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg","datePublished":"2015-11-19T15:10:48+00:00","dateModified":"2025-03-05T13:11:50+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#primaryimage","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg","contentUrl":"https:\/\/www.bgf.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/02\/2.-Istorijat.jpg","width":870,"height":350,"caption":"Lovoro Mata?i?, dirigent; Stevan Vagner, advokat, direktor Beogradske filharmonije. Dvorana Kolar?eve zadu\u00b8bine 1938."},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/istorijat\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.bgf.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"O nama","item":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/o-nama\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Istorijat"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.bgf.rs\/#website","url":"https:\/\/www.bgf.rs\/","name":"Beogradska filharmonija","description":"Samo muzika - jer do\u017eivljaj nema cenu!","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.bgf.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2371\/"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page\/"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1\/"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/comments\/?post=2371"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/2371\/revisions\/"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/1220\/"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3457\/"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bgf.rs\/lt\/wp-json\/wp\/v2\/media\/?parent=2371"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}