Godine 1802. Betoven je u nikad poslatom pismu braći, nazvanom Hajligenštatski testament, na papiru pretočio spoznaju o ubrzanom gubitku sluha, koja će neminovno dovesti do potpune nemogućnosti da čuje. I pored toga, prihvatio je svoju sudbinu uz odluku da će nastaviti da komponuje. Zbog toga program simbolično otvara uvertira za operu Moć sudbine, operskog majstora Đuzepea Verdija, koja je jedan je od najuspešnijih orkestarskih odlomaka u njegovom opusu. Koncert zaokružuje Betovenova Simfonija br. 4 napisana kada je bolest već uzela maha.