Poslednji autor koga ćemo u okviru ovog koncertnog ciklusa postaviti u relaciju sa Betovenom je Gustav Maler. Iz njegovih pisama saznajemo da je tokom komponovanja Pete i Šeste simfonije u svom letnjikovcu, Maler kod sebe imao samo partiture Baha, Betovena i Vagnera, što mnogo govori o uticaju ovih autora na njegovo stvaralaštvo. I nešto očiglednije, način na koji Maler koristi motiv triole u svojoj Petoj simfoniji, isti je kao i onaj u Betovenovoj Simfoniji br. 5.  Ovom remek delu prethodi muzika Ludviga van Betovena: uvertira Prometej i dve romanse za violinu i orkestar.