Johanes Brams bio je istinski opčinjen Betovenovom muzikom i stvarao je pod njegovim velikim uticajem, ali je to za njega istovremeno predstavlјalo veliki pritisak. Zbog toga je često govorio da iza sebe stalno čuje Betovenove korake, što ga je sputavalo i u nastojanjima da napiše svoje prvo simfonijsko delo. Za to mu je trebalo čitavih dvadeset godina, a dva klavirska koncerta su predstavlјala neku vrstu pripreme za simfonijski prvenac. Premijera Prvog klavirskog koncerta izazvala je skandal i zgražavanje publike u Lajpcigu, upravo zbog preteranog upliva simfonijskog u koncertantni žanr. Zbog toga, Bramsovi klavirski koncerti predstavlјaju značajnu kariku u lancu razvoja simfonije od Betovena do Bramsa.

Predstavnik Druge bečke škole, Arnold Šenberg, koji je stvarao početkom 20. veka, takođe je u svom umetničkom razvoju bio inspirisan Betovenom, i posredno Bramsom. Radeći na orkestraciji Bramsovog Klavirskog kvarteta, pokušavao je otkrije ovo delo u simfonijskom stilu, tako praveći referencu na opuse Betovena i Malera.