Languages

Фазил Сај

Компоновање је увек један облик импровизације: са идејама, са музичким честицама, са имагинарним облицима. Управо у том духу треба разумети уметнички пут и светски поглед турског композитора и пијанисте Фазила Саја. Јер баш је од слободних форми са којима се упознао током учења клавира, у класи Кортоовог ученика Митхата Фенмена, развио естетски видик који чини срж његовог виђења себе као композитора. Фазил Сај одушевљава публику и критичаре већ више од 25 година, на начин који је постао реткост у свету класичне музике. Концерти овог уметника су нешто потпуно другачије. Они су непосреднији, отворенији, узбудљивији; укратко, они гађају право у срце, а исто се може рећи и за његове композиције.
 
Фазил Сај је своје прво дело за клавир компоновао 1984. године, са само 14 година, као ученик конзерваторијума у својој родној Анкари. У овој раној фази развоја уследило је неколико камерних дела која немају број опуса, као што су Црне химне за виолину и клавир и концерт за гитару. Касније је својим првим делом назвао композицију коју је свирао на концерту којим је победио на Аудицији младих концертних уметника у Њујорку: Четири игре Насрадина хоџе. Ово дело је већ илустровало суштину његовог личног стила: рапсодична основна структура, налик на фантазију; променљив ритам, често попут плеса, али формиран синкопама; континуирани, витални водећи импулс; и богатство мелодијских идеја, које се често могу препознати у темама народне музике Турске и њених суседа. С обзиром на ове карактеристике, Фазил Сај у одређеној мери прати традицију композитора као што су Бела Барток, Жорж Енеску и Ђерђ Лигети, који такође црпе идеје из богатог музичког фолклора својих земаља. Привукао је пажњу међународне музичке јавности својим делом за клавир Црна земља (Black Earth, 1997), у коме је применио технике које су нам познате од Џона Кејџа и његових дела за препарирани клавир.
 
Након тога, Сај се све више окретао великим оркестарским формама. Налазећи инспирацију у поезији и биографијама писаца Назима Хикмета и Метина Алтиока, компоновао је дела за солисте, хор и оркестар, која су јасно пратила традицију композитора попут Карла Орфа, нарочито у случају ораторијума Назим. Поред модерне европске инструментације, Сај често користи и инструменте из своје родне Турске, међу којима су удараљке кудим и тарабука, као и тршчана неј флаута. То музици даје колорит који је издваја од бројних сличних остварења у овом жанру.
 
Сај је 2008. године привукао међународно интересовање својим виолинским концертом 1001 ноћ у харему (који је премијерно извела Патриција Копачинскаја), који се базира на познатим истоименим причама, али се бави конкретно судбином седам жена из харема.
 
Фазил Сај је остварио још већи успех својом првом симфонијом – Истанбулском симфонијом, која је први пут изведена 2010. године на крају његовог петогодишњег ангажмана разиденцијалног диригента у Концертхаусу у Дортмунду. Заједнички наручена од стране Западнонемачке радио-телевизије и Концертхауса из Дортмунда у оквиру кампање RUHR.2010, ова композиција представља енергичну и поетичну почаст метрополи на Босфору и њеним милионима становника. Исте године је, између осталог, написао и свој Гудачки квартет Развод (Divorce) (заснован на атоналним принципима), као и наручена дела, као што су Клавирски концерт Nirvana Burning за Фестивал у Салцбургу и Концерт за трубу за Фестивал у Мекленбург-Форпомерну, који је премијерно извео Габор Болдоцки. За Музички фестивал у Шлезвиг-Холштајну 2011. године, Сај је написао и Концерт за кларинет за Забине Мајер, који описује живот и рад персијског песника Омара Кајама. Године 2013. и 2014, компоновао је трилогију под називом  „Гези парк“ (Гези парк 1 за два клавира и оркестар, Гези парк 2 за соло клавир и Гези парк 3 – Балада за мецосопран, клавир и гудачки оркестар). Године 2014, композиције Саит Фаик (по наруџбини Музичког фестивала ИКСВ Истанбул) и Хермијас (Hermiyas) (по наруџбини Фестивала класичне музике Д-Марин у Тургутреису) премијерно су изведене у Турској, а Увертира 1914 (по наруџбини Белгијског националног оркестра / Андреја Борејка ради обележавања стогодишњице Првог светског рата) у Бриселу. Камерни оркестар Орфеус је 2015. године наручио и премијерно извео Сајеву Камерну симфонију у њујоршком Карнеги Холу, а Саксофон квартет Рашер је са Оркестром Брукнер из Линца и Денисом Раселом Дејвисом извео светску премијеру Сајових Прелудија.
 
Француска дискографска кућа naïve је 2012. године објавила албуме Истанбулска симфонија и Хезарфен, а 2013. године његове симфоније Месопотамија и Универзум. Лета 2014, Сајеве композиције за клавир су објављене на албуму „Сај свира Саја“.
 
Дела Фазила Саја широм света издаје реномирана музичка продуцентска кућа Schott Music, са седиштем у немачком граду Мајнцу.

Share on FacebookTweet about this on Twitter