Члан од јануара 2015.

Поносан сам на то што ми се остварио дечачки сан и што сам студент Радована Влатковића на престижном Моцартеуму, поносан на то што сам са 22 године постао соло хорниста оркестра о ком сам маштао кад сам уписивао средњу школу, поносан на Новака Ђоковића (нема везе са мном, али сам просто поносан на Нолета 🙂 )… Поносан сам на то што волим да вежбам ујутру. 🙂

Ја сам обичан момак који је везан за своју породицу, који воли да чита и скита, вечити оптимиста који много воли да једе сарме и (признајем) који воли друштвене мреже.

Биографија:

Никола Ћирић рођен је 1992. у Нишу (Србија). Завршио је основну и средњу музичку школу у свом родном граду, а основне и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Ненада Васића. Постдипломске студије завршио је на Универзитету Моцартеум у класи проф. Радована Влатковића.

Наступао је као солиста са Београдском филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром, Нишким симфонијским оркестром. Сарађивао са Фестивалским  омладинским оркестром у Бајројту (Немачка), Универзитетским оркестром Моцартеум, оркестром фестивала Eнкуентро у Шпанији и многим другим оркестрима у Србији и иностранству.

Као оркестарски музичар наступао је са еминентним уметницима међу којима су Зубин Мехта, Кшиштоф Пендерецки, Емануел Паји, Штефан Дор, Стивен Исерлис, Мартин Фрост, Хајнрих Шиф, док је као камерни музичар сарађивао са врсним уметницима као сто су Радован Влатковић, Матијас Рац, Паскал Морагес, Хансјерг Шеленбергер.

Никола је био предавач на фестивалу Вербије у Швајцарској, као и на првој оркестарској академији Београдске филхармоније. Добитник је награде Универзитета у Новом Саду за изузетне резултате у уметности 2015. као и бројних награда на републичким и међународним такмичењима. Усавршавао се код изузетних педагога као што су Лука Бенучи, Андре Касале, Боштјан Липовшек, Михаел Хелцел.

Стални је хонорарни сарадник оркестра Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Налази се на позицији соло хорнисте оркестра Београдске филхармоније.